Na prvi pogled, groblje možda ne deluje kao mesto za naučna otkrića. Ipak, u Itaki u Sjedinjenim Američkim Državama, ispod travnate površine jednog groblja, milioni sitnih pčela vredno oblikuju svoj podzemni svet.

Ovo neobično otkriće privuklo je pažnju naučnika i otvorilo nova pitanja o ulozi pčela u prirodi, ali i o skrivenim ekosistemima koji postoje na mestima koja svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo.

Za razliku od uvreženog mišljenja da pčele žive isključivo u košnicama i funkcionišu kao deo velikih zajednica, stručnjaci podsećaju da većina vrsta zapravo živi usamljeno. Ove pčele prave gnezda u zemlji i, iako ne formiraju kolonije poput medonosnih pčela, imaju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka.

Upravo takvu vrstu proučavali su istraživači sa Univerziteta Kornel – Andrena regularis. Svaka ženka ove vrste samostalno pravi podzemne komore u koje polaže jaja, ali se na pojedinim mestima mogu okupiti u ogromnom broju, stvarajući gusta gnezdišta.

Iznenađujuće otkriće na groblju

Sve je počelo gotovo slučajno, kada je istraživačica Rejčel Fordajs donela teglu punu pčela u laboratoriju i rekla profesoru Brajanu Danfortu: „Ima ih svuda po groblju.“

Taj trenutak bio je uvod u jedno od najvećih otkrića ove vrste.

Ubrzo je utvrđeno da groblje East Lawn u Itaki, u saveznoj državi Njujork, krije jednu od najvećih poznatih koncentracija pčela na svetu. Tlo na ovom mestu omogućava opstanak miliona jedinki koje žive jedne pored drugih.

Do 8 miliona pčela

Tokom istraživanja, za samo nekoliko nedelja prikupljeno je više od 3.000 insekata iz 16 različitih vrsta, među kojima je dominirala Andrena regularis. Naučnici procenjuju da je između 3,1 i čak 8 miliona pčela izašlo sa ovog lokaliteta tokom jedne sezone.

„Ovo je, prema dostupnim podacima, jedna od najvećih koncentracija pčela koje smo zabeležili“, rekao je Stiv Hog, glavni autor studije.

Broj je toliko veliki da odgovara aktivnosti više od 200 košnica medonosnih pčela na relativno malom prostoru.

Ogroman značaj za prirodu i poljoprivredu

Iako često neprimetne, ove usamljene pčele imaju ogroman značaj za prirodu i poljoprivredu. Oprašuju useve poput jabuka, trešanja, jagoda i borovnica, a u nekim slučajevima efikasnije su od medonosnih pčela jer jednim dolaskom prenesu veću količinu polena.

„Ovo istraživanje pokazuje koliko su ove pčele brojne i važne, ali i koliko je važno da zaštitimo njihova staništa“, naglasio je Danfort.

Zanimljivo je da se groblje nalazi u blizini voćnjaka jabuka Univerziteta Kornel, pa naučnici veruju da ova ogromna populacija direktno doprinosi oprašivanju tih zasada.

Nisu same: paraziti i opstanak

Ipak, život pod zemljom nije bez opasnosti. Pčele se suočavaju sa parazitima poput vrste Nomada imbricata, koja polaže jaja u njihova gnezda. Larve parazita potom koriste hranu namenjenu potomstvu domaćina.

Pored toga, istraživači su pronašli i muve i bube koje deluju kao paraziti. Uprkos tome, stopa parazitizma bila je iznenađujuće niska – svega oko 1,4 odsto, što ukazuje na stabilnost populacije.

Studija je otkrila i zanimljive detalje o ponašanju pčela. Mužjaci izlaze iz gnezda ranije kako bi dočekali ženke i povećali šanse za razmnožavanje, dok se parazitske vrste pojavljuju kasnije, prateći aktivnost domaćina.

Analiza odnosa mužjaka i ženki pokazala je da, iako ih ima više, najveći deo resursa odlazi na razvoj ženki, što ukazuje na dobre uslove za opstanak vrste.

Sve to potvrđuje jedno – ovo groblje nije samo mesto počinka, već i primer zdravog i funkcionalnog ekosistema.

Važna poruka za budućnost

Upravo ovakva mesta, iako naizgled neiskorišćena, pružaju idealne uslove za opstanak brojnih vrsta. Groblja su manje izložena intenzivnim ljudskim aktivnostima, pesticidima i promenama u zemljištu, što ih čini sigurnim utočištem za insekte.

Zanimljivo je da su i radnici na groblju primetili bogatstvo života.

„Bilo mi je žao da kosim u nekim delovima… ima ih zaista mnogo“, rekao je jedan od zaposlenih.

Ovo otkriće nosi važnu poruku za budućnost. Naučnici upozoravaju da bi uništavanje ovakvih staništa – na primer asfaltiranjem ili intenzivnom urbanizacijom – moglo u kratkom roku uništiti milione oprašivača.

„Ako ne sačuvamo njihova gnezdišta, možemo izgubiti i do 5,5 miliona pčela odjednom“, upozorio je Danfort.

Zato stručnjaci ističu da i male promene, poput očuvanja zelenih površina i smanjenja upotrebe pesticida, mogu imati ogroman uticaj.

Studija je objavljena u časopisu Apidologie.