Stres pokreće prirodni „bori se ili beži” odgovor u organizmu. Taj mehanizam je zapravo koristan – zamišljen je da nas zaštiti u opasnim situacijama. Ali problem nastaje kada se aktivira prečesto ili traje predugo, jer tada počinje da iscrpljuje telo i da loše utiče na organe.

Poznato je da je stres prirodna reakcija tela i uma na različite životne situacije. Može se javiti zbog svakodnevnih obaveza, posla, porodičnih problema, ali i zbog velikih životnih događaja poput bolesti, gubitka ili velikih promena.

 Kada se javlja u kratkim intervalima, stres može biti koristan jer nas čini budnijim, fokusiranijim i spremnijim da reagujemo. Telo tada oslobađa hormone koji ubrzavaju rad srca i disanje i pripremaju mišiće za brzu reakciju. Međutim, kada stres ne prestaje, kada postane hroničan, telo može da strada. Mogu da se jave ozbiljni zdravstveni problemi.

Dugotrajan stres ne utiče samo na raspoloženje, već i na celokupno funkcionisanje organizma. Ljudi često počnu da osećaju razdražljivost, stalnu napetost ili anksioznost. Česte su i fizičke posledice poput glavobolja, nesanice i opšte iscrpljenosti.

Vremenom, telo kao da „zaboravlja” kako da se vrati u stanje mira, piše magazin healthline. A hroničan stres može da ošteti ove sisteme u našem organizmu:

Nervni sistem i hormoni

U stresnim situacijama mozak aktivira lučenje adrenalina i kortizola. Ovi hormoni imaju važnu ulogu – oni ubrzavaju rad srca i usmeravaju energiju tamo gde je najpotrebnija.

Ali ako se ovaj proces stalno ponavlja, telo ostaje u stanju kao da je stalno u opasnosti. To dugoročno iscrpljuje nervni sistem i može uticati i na ponašanje – neki ljudi počinju da se povlače, jedu previše ili premalo, ili traže „bekstvo” u alkohol ili druge supstance.

Srce, disanje i krvni pritisak

Stres direktno utiče na srce i krvne sudove. Disanje se ubrzava kako bi telo dobilo više kiseonika, a srce počinje da radi brže i jače. Krvni sudovi se sužavaju, što povećava krvni pritisak. Kratkoročno, ovo može biti korisno. Ali ako traje dugo, srce je stalno pod pritiskom, što povećava rizik od ozbiljnih problema poput srčanog i moždanog udara.

Probava 

Probavni sistem je vrlo osetljiv na stres. Telo u stresu preusmerava energiju sa varenja na „preživljavanje”, pa varenje postaje usporeno ili poremećeno. Zbog toga se mogu javiti gorušica, bol u stomaku, mučnina, zatvor ili dijareja. Dugotrajan stres može čak pogoršati postojeće probleme sa želucem.

Mišići

Kada smo pod stresom, mišići se prirodno zatežu kao zaštita. Međutim, ako stres traje, oni ostaju stalno napeti. To dovodi do bolova u vratu, ramenima i leđima, kao i čestih glavobolja. Vremenom se stvara začarani krug – bol pojačava stres, a stres pojačava bol.

Hormoni i reproduktivno zdravlje

Stres utiče i na hormone. Kod muškaraca dugotrajan stres može smanjiti nivo testosterona, što utiče na energiju, libido i plodnost. Kod žena se takože smanjuje želja za seksom, a može se  poremetiti i menstrualni ciklus tako da su menstruacije neredovne ili bolne. Mogu se pojačati i simptomi menopauze.

Imuni sistem

Imuni sistem u kratkom stresu može biti čak aktivniji, ali dugoročno slabi. To znači da telo postaje podložnije prehladama, gripu i drugim infekcijama, a i oporavak traje duže nego inače, prenosi Healthline.


Stres je prirodan deo života i ponekad nam pomaže da se izborimo sa izazovima. Ali kada postane hroničan, počinje da utiče na celo telo – od srca i mozga, do varenja i imuniteta. Zato je važno pronaći načine da se telo i um redovno „resetuju” kroz odmor, san i opuštanje, savetuju lekari. 

Važna je i redovna i zdrava ishrana, kao i opuštanje i to na način koji nam odgovara - bilo da je to druženje sa prijateljima, bavljenje sportom ili uživanje u hobiju koji nas ispunjava.