Boravak u prirodi tokom toplijih meseci nosi i jedan neprijatan rizik – susret sa krpeljima. Iako su sitni i često neprimetni, mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni problem ako se ne uklone pravilno i na vreme. Upravo zato je važno znati kako da reagujete bez panike i bez grešaka koje se i dalje često prenose kao „narodni saveti“.

Krpelj se najčešće zakači na mestima gde je koža tanja i toplija – iza kolena, u preponama, ispod pazuha, oko ušiju ili u kosi. U početku izgleda kao mala tamna tačka, ali kako se hrani krvlju postaje sve veći i uočljiviji. Ipak, važno je razbiti jednu čestu zabludu – krpelj ne ulazi ceo pod kožu, već je pričvršćen samo prednjim delom tela.

Kada ga primetite, najvažnije je da ga uklonite što pre. Rizik od prenosa infekcija, uključujući Lajmsku bolest, raste sa vremenom koje krpelj provede pričvršćen za kožu, posebno nakon 24 do 36 sati. Zato ne treba čekati niti odlagati vađenje.

Najbezbedniji način uklanjanja je uz pomoć pincete sa tankim vrhom. Krpelja treba uhvatiti što bliže koži, praktično na mestu gde je pričvršćen, i zatim ga polako i ravnomerno povući pravo napolje. Važno je izbeći nagle pokrete, uvrtanje ili čupanje, jer to može dovesti do pucanja tela krpelja ili povećati rizik od prenosa bakterija. Takođe, ne treba pritiskati njegov zadnji deo, jer se na taj način može „istiskivati“ sadržaj nazad u kožu.

Nakon vađenja, mesto ujeda treba oprati toplom vodom i sapunom, a zatim dezinfikovati. Isto važi i za ruke. U narednim danima potrebno je pratiti stanje kože i obratiti pažnju na eventualne promene.

Iako su mnogi odrasli uz razne „trikove“ za vađenje krpelja, savremena medicina ih uglavnom odbacuje. Mazanje uljem, vazelinom, lakom za nokte ili alkoholom pre vađenja, kao i pokušaji da se krpelj ukloni plamenom ili cigaretom, mogu ga iziritirati i povećati rizik od infekcije. Takve metode ne pomažu, već mogu napraviti dodatni problem.

Posebnu nelagodu kod ljudi izaziva situacija kada izgleda kao da je deo krpelja ostao u koži. U većini slučajeva reč je o sitnim usnim delovima koji se ne mogu lako ukloniti. Stručnjaci savetuju da se u tom slučaju ne pokušava agresivno uklanjanje iglom ili drugim predmetima, jer se time može napraviti veća šteta nego korist. Koža će često sama izbaciti ostatak tokom zarastanja. Ipak, ako se pojave bol, otok ili znaci infekcije, potrebno je obratiti se lekaru.

Ujed krpelja na prvi pogled često deluje bezazleno – kao mala crvena tačka ili blago crvenilo. Međutim, ono što zahteva pažnju jeste osip koji se širi danima nakon ujeda, naročito ako poprima oblik prstena ili „mete“. Takav osip može biti jedan od prvih znakova Lajmske bolesti. Uz to se mogu javiti i simptomi poput temperature, glavobolje, umora, bolova u mišićima i zglobovima ili uvećanih limfnih čvorova.

Važno je naglasiti da se antibiotici ne uzimaju automatski nakon svakog ujeda. Preventivna terapija se preporučuje samo u određenim, visokorizičnim situacijama i uz konsultaciju sa lekarom. Samostalno uzimanje lekova nije preporučljivo.

Lekarsku pomoć treba potražiti ukoliko ne možete bezbedno da uklonite krpelja, ako je zakačen na osetljivom mestu, ako se pojavi šireći osip ili bilo kakvi opšti simptomi, ali i ako jednostavno niste sigurni koliko dugo je bio pričvršćen.

Iako susret sa krpeljem može izazvati zabrinutost, pravilno reagovanje u velikoj meri smanjuje rizik od komplikacija. Brzo uklanjanje, izbegavanje pogrešnih metoda i praćenje simptoma ključni su koraci koji čuvaju zdravlje nakon boravka u prirodi.