Talas visok 500 metara šokirao je ceo svet Megacunami na Aljasci napravio haos - za dlaku je izbegnuta tragedija

Prošlog leta ogroman talas pogodio je udaljeni fjord na jugoistoku Aljaske i za sobom ostavio veliku štetu.

Nova naučna analiza događaja pokazuje da ga je izazvalo ogromno klizište.

Tada se 64 miliona kubnih metara stena – što je približno zapremini 24 Velike piramida u Gizi – sručilo  u vodu za manje od jednog minuta. Snaga udara stvorila je džinovski talas visok skoro 500 metara.

Naučnici navode da je prava sreća što se sve dogodilo tokom noći, jer su turistički kruzeri mogli da budu "žrtva" ove prirodne katastrofe.

Situacija blizu tragedije

Geolog sa Aljaske, Britvod Higman, koji je obišao područje fjorda Trejsi Arm Fjord, rekao je da je situacija bila „veoma blizu tragedije“.

„Znamo da su neki ljudi zamalo bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Plaši me pomisao da sledeći put možda nećemo imati toliko sreće“, rekao je on.

Drugi najveći megacunami u istoriji

Megacunamiji nastaju kada klizišta izazvana zemljotresima ili nestabilnim stenama padnu u vodu. 

Takvi talasi su uglavnom lokalni i brzo gube snagu. Najveći megacunami ikada zabeležen dogodio se pedesetih godina prošlog veka u Lituya Bay i bio je viši od 500 metara. Ovaj novi talas sada je drugi najveći u istoriji.

Kada je Higman stigao nekoliko nedelja nakon katastrofe, zatekao je iščupana stabla razbacana po planinama i vodi, kao i ogromne ogoljene površine bez zemlje i vegetacije.

Aljaska je podložna megacunamijima

Aljaska je posebno podložna megacunamijima zbog strmih planina, uskih fjordova i čestih zemljotresa.

Novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Science sugeriše da topljenje glečera usled klimatskih promena dodatno povećava rizik od ovakvih urušavanja. Prema rečima seizmologa Stivena Hiksa glečer je ranije „držao“ deo stene na mestu. Kada se led povukao, donji deo litice ostao je bez oslonca i stene su se obrušile u fjord.

Naučnici upozoravaju da sve više ljudi posećuje udaljena područja poput Aljaske upravo zbog prirodnih lepota i klimatskih promena, ali da su to istovremeno veoma opasna mesta.

Higman smatra da su megacunamiji danas mnogo češći nego ranije.

„Prilično sam siguran da se broj ovakvih događaja ne povećava malo, već drastično – možda čak deset puta više nego pre samo nekoliko decenija“, rekao je.

Zbog toga istraživači traže bolje praćenje rizičnih područja na Aljasci, dok su neke kruzerske kompanije već najavile da više neće slati brodove u fjord Tracy Arm zbog straha da će im bezbednost biti ugrožena, piše BBC.