Možda zvuči neverovatno, ali poreklo ovog nama sasvim svakodnevnog običaja zapravo je drevno i jezivo.
Iako nam se u trenutku možda učini da je ovakav zahtev glup ili deluje kao opravdanje da se još malo popije, ono što se krije iza ovog običaja zapravo nije nimalo naivno.
Koren ovog običaja nalazimo još u antičkom vremenu, i povezan je sa Hadom, odnosno podzemnim svetom mrtvih. Naime, kod starih Grka postojalo je verovanje da čovečja duša nakon njegove smrti odlazi u Had, a da se u njemu nalazi tužna ravnica sa belim divljim cvećem. Ovom ravnicom protiče pet reka: reka Stiks – ledena, reka mržnje, zatim Aheron – reka bola, Kokitus – reka jadikovanja, Flegeton – reka vatre i Leta – reka zaborava.
Duša pokojnika koja dođe u Had, pije vodu iz reke Lete kako bi zaboravila prethodni život i patnje u njemu. Oni koji su verovali u reinkarnaciju smatrali su da duša pokojnika pije vodu iz ove reke kako bi u potpunosti zaboravila pređašnji život i kako bi se pripremila za novi.
Upravo u ovim legendama i verovanju starih Grka leži i koren običaja da se ne nazdravlja vodom. Ukoliko neko nazdravi čašom vode, po ovom verovanju, snaći će ga sudbina koja je gora od smrti i prerani zaborav!
Komentari (0)