Dugogodišnji običaj nalaže da se bebi ubrzo nakon rođenja oko ruke veže crveni konac, za koji se veruje da štiti od uroka, loše energije i zlih pogleda. Iako se ovaj ritual danas praktikuje ređe nego nekada, mnoge bebe i dalje nose crveni končić kao simbol zaštite.
Međutim, prema rečima master teologa i veroučitelja Aleksandra Đurđevića, ovakva praksa nema uporište u pravoslavnom učenju i smatra se sujeverjem.
„Crveni konac nema veze sa Bogom i crkvom“
Govoreći o ovom običaju na svom Instagram profilu „Verska nastava“, Đurđević je objasnio da crveni konac nema nikakvu duhovnu moć niti zaštitnu ulogu.
„Narodno verovanje kaže da crveni konac štiti dete od uroka, odbija zle poglede i čuva zdravlje bebe. Međutim, on nema nikakve veze sa Bogom i Crkvom. Da ima, prodavao bi se u crkvi“, rekao je teolog.
Kako ističe, nošenje crvenog konca predstavlja oblik sujeverja, jer ljudi zaštitu traže u predmetu, a ne u veri i molitvi.
Zaštita dolazi od Boga, a ne od amajlija
Đurđević smatra da oslanjanje na amajlije nije u skladu sa hrišćanskim učenjem i postavlja pitanje zbog čega bi upravo crveni konac imao posebnu moć.
„Zašto baš crveni konac? Zašto nije zeleni ili žuti? Zaštita ne dolazi od konca, već od Boga. Treba da imamo poverenje u Boga, a ne u amajlije“, objasnio je.
Dodao je i da roditelji, umesto narodnih verovanja i saveta iz okoline, treba da se oslone na molitvu i razgovor sa sveštenikom.
Običaj koji se prenosi generacijama
Iako mnogi ovaj običaj praktikuju iz najbolje namere i želje da zaštite dete, teolog naglašava da dobra namera nije dovoljna ako praksa nije u skladu sa verom.
Prema njegovim rečima, ukoliko roditelji imaju dileme o tome šta pravoslavlje zaista uči, najbolje je da savet potraže od svog parohijskog sveštenika, a ne kroz narodna verovanja i neproverene običaje.
Bez obzira na različita mišljenja, crveni konac i dalje ostaje jedan od najrasprostranjenijih tradicionalnih običaja vezanih za novorođenčad na ovim prostorima.
Komentari (0)