Reč je o artefaktu starom oko 5.300 godina koji se danas smatra najstarijim poznatim alatom za rotaciono bušenje metala u dolini Nila.

Predmet godinama bio zanemaren

Iako je pronađen još početkom 20. veka, predmet je decenijama bio gotovo zaboravljen i smatran običnim bakarnim šiljkom sa komadom kože.

Artefakt je otkriven u grobnici Badari u Gornjem Egiptu, a danas se čuva u arheološkom muzeju univerziteta u Kembridžu. 

Tek nova detaljna analiza pokazala je da bi ovaj mali predmet mogao imati revolucionarni značaj za razumevanje razvoja drevne tehnologije.

Novo istraživanje promenilo sve

Timovi sa Univerziteta u Njukastlu i akademije lepih umetnosti u Beču sproveli su mikroskopska ispitivanja artefakta i došli do iznenađujućih rezultata.

Naučnici su otkrili tragove:

  • kružnog habanja
  • zaobljenih ivica
  • specifičnih linija nastalih rotacijom

Sve ukazuje na to da predmet nije korišćen kao obično šilo, već kao vrh drevne bušilice.

Tragovi kože kriju važnu tajnu

Posebnu pažnju istraživača privukli su ostaci kože omotani oko predmeta.

Prema mišljenju stručnjaka, moguće je da je reč o delu mehanizma sličnog lučnoj bušilici, što bi predstavljalo jedan od najstarijih dokaza postojanja ovakve tehnologije.

d

Ako se to potvrdi, značilo bi da su drevni egipatski zanatlije savladali mehaničko rotaciono bušenje više od dve hiljade godina ranije nego što se do sada verovalo.

Otkriće koje menja pogled na drevni Egipat

Glavni autor istraživanja Martin Odler istakao je da se arheološka istraživanja starog Egipta uglavnom fokusiraju na piramide, hramove i faraone, dok se svakodnevni alati i zanatske tehnologije često zanemaruju.

Upravo zato ovaj mali bakarni predmet ima ogroman značaj.

On pokazuje da su drevni majstori posedovali mnogo naprednije tehničko znanje nego što se ranije mislilo.

Mali predmet, ogromno otkriće

Iako može stati na dlan i težak je svega 1,5 gram, ovaj artefakt sada se smatra jednim od najvažnijih dokaza razvoja rane tehnologije u drevnom Egiptu.

Naučnici veruju da bi nova istraživanja mogla dodatno promeniti dosadašnje razumevanje razvoja alata i svakodnevnog života u najranijim fazama egipatske civilizacije.