Mnogi godišnji odmor doživljavaju kao veliki događaj koji se planira mesecima unapred, najčešće tokom leta kada se spajaju slobodni dani za odlazak na more ili duže putovanje.

Ipak, nova analiza sugeriše da takav pristup možda nije najbolji za oporavak od stresa. Prema istraživanju iz 2025. godine, kraći i češći odmori mogli bi biti korisniji za mentalno i fizičko zdravlje od jednog dugog godišnjeg odmora.

Odmor na svaka dva meseca

U radu pod nazivom „Maximizing Recovery: The Superiority of Frequent Vacations“, stručnjak Selvaradž Giridharan iz Odeljenja za onkologiju bolnice Tavam u Abu Dabiju navodi da bi zaposleni trebalo da uzimaju kraće pauze približno na svaka dva meseca.

Cilj takvog rasporeda odmora jeste bolji oporavak od stresa i smanjenje rizika od sagorevanja na poslu.

Prema navodima istraživanja, redovne pauze omogućavaju ljudima da se mentalno udalje od poslovnih obaveza, lakše obnove energiju i dugoročno očuvaju bolje emocionalno stanje.

To znači da odmor ne mora nužno da podrazumeva veliko putovanje ili višenedeljno odsustvo — čak i kraći predah tokom godine može imati značajan efekat.

Efekti odmora brzo nestaju

Jedan od ključnih zaključaka istraživanja jeste da pozitivni efekti godišnjeg odmora često nestaju već nekoliko nedelja nakon povratka na posao.

Zbog toga autori smatraju da češći kraći odmori mogu biti efikasniji od jednog dugog odmora godišnje.

U radu se navodi da redovne pauze pomažu zaposlenima da se lakše odvoje od poslovnog stresa, što doprinosi bržem oporavku i smanjenju iscrpljenosti.

„Redovni odmori poboljšavaju dobrobit, smanjuju stres i mogu doprineti boljem radnom učinku“, navodi se u istraživanju.

Posledice dugotrajnog stresa

Autori upozoravaju da hronični stres povezan sa poslom može ozbiljno opteretiti organizam i mentalno zdravlje.

Dugotrajna izloženost stresu povezuje se sa povećanim nivoom kortizola, emocionalnom iscrpljenošću i kognitivnim umorom.

Bez redovnog oporavka, takvo opterećenje se vremenom nagomilava, što može dovesti do sagorevanja, pada produktivnosti i zdravstvenih problema.

Zbog toga istraživači smatraju da odmor ne treba posmatrati kao luksuz ili nagradu, već kao važan deo očuvanja zdravlja.

Bolje raspoloženje i kvalitetniji san

U radu se pominje i analiza 22 studije koja je pokazala da odmori imaju pozitivne psihološke, fiziološke i kognitivne efekte.

Nakon odmora ispitanici su prijavljivali manje iscrpljenosti, bolje raspoloženje i veće zadovoljstvo životom.

Pojedina istraživanja povezala su odmor i sa nižim nivoom kortizola, boljim kvalitetom sna i stabilnijim srčanim ritmom.

Menja se pogled na godišnji odmor

Autori zaključuju da bi zaposleni i poslodavci trebalo drugačije da planiraju odmore tokom godine.

Umesto fokusa isključivo na dužinu godišnjeg odmora, važnije bi moglo biti koliko često ljudi imaju priliku za pravi mentalni i fizički oporavak.

Takav pristup mogao bi doprineti očuvanju mentalnog zdravlja, boljoj produktivnosti i većem zadovoljstvu zaposlenih.