Kada letnje vrućine postanu nepodnošljive, mnogi prvo posegnu za ventilatorom. Iako pruža trenutni osećaj osveženja, stručnjaci upozoravaju da on ne rashlađuje prostoriju, već samo pokreće vazduh.

Novo istraživanje pokazuje da pri ekstremno visokim temperaturama ventilator može čak dodatno da optereti organizam, posebno ako je vazduh istovremeno topao i vlažan.

Zašto ventilator ne hladi prostor?

Za razliku od klima-uređaja, ventilator ne snižava temperaturu vazduha. Njegova uloga je da pokretanjem vazduha ubrza isparavanje znoja sa kože, što stvara osećaj rashlađivanja.

Međutim, kada je vazduh veoma topao, taj mehanizam više nije jednako efikasan. Umesto da pomaže telu da se rashladi, ventilator može da usmerava vreo vazduh ka koži i tako poveća toplotno opterećenje organizma.

Kritična granica je oko 39 stepeni

Prema rezultatima studije objavljene u stručnom časopisu JAMA Network Open, problem nastaje kada temperatura dostigne približno 39 stepeni Celzijusa, uz relativnu vlažnost vazduha od oko 49 odsto.

U istraživanju je učestvovalo 20 mladih i zdravih ispitanika koji su nekoliko sati boravili u klimatskoj komori u takvim uslovima.

Istraživači su pratili telesnu temperaturu, rad srca, količinu znojenja, osećaj žeđi i subjektivni osećaj toplote, upoređujući rezultate sa uključenim i isključenim ventilatorom.

Pokazalo se da u ovakvim uslovima ventilator može povećati toplotni stres umesto da doprinese rashlađivanju.

Ni mladi nisu potpuno bezbedni

Iako se upozorenja tokom toplotnih talasa najčešće odnose na starije osobe, decu i hronične bolesnike, rezultati istraživanja pokazuju da ni zdravi mladi ljudi nisu potpuno zaštićeni.

Poseban problem predstavlja dehidratacija.

Ventilator ubrzava isparavanje znoja, pa telo gubi više tečnosti. U istraživanju je zabeleženo da se količina znojenja povećala za oko 60 odsto, što može dodatno opteretiti srce i krvotok ako osoba ne unosi dovoljno vode.

Kada bi trebalo biti oprezan?

Stručnjaci savetuju dodatni oprez kada se istovremeno poklope:

  • veoma visoka temperatura u prostoriji;
  • povećana vlažnost vazduha;
  • nedovoljan unos tečnosti;
  • fizička aktivnost ili duži boravak na vrućini.

Ako primetite izraženu žeđ, malaksalost, vrtoglavicu ili obilno znojenje, ventilator možda neće biti dovoljno rešenje.

Kako se rashladiti tokom velikih vrućina?

Tokom ekstremnih temperatura preporučuje se:

  • zamračivanje prostorija tokom dana;
  • provetravanje noću i rano ujutru;
  • dovoljan unos vode;
  • tuširanje mlakom vodom;
  • korišćenje vlažnih peškira za rashlađivanje tela;
  • boravak u klimatizovanom prostoru kada god je moguće.

Ventilator i dalje može biti koristan tokom umerenih letnjih vrućina, ali pri veoma visokim temperaturama i velikoj vlažnosti vazduha ne treba se oslanjati isključivo na njega, već primeniti i druge načine rashlađivanja organizma.