Kada nastupe ekstremne vrućine, većina ljudi posegne za klima-uređajem i ostavi ga uključenog satima. Međutim, u Australiji, zemlji koja se redovno suočava sa temperaturama iznad 40 stepeni, mnogi primenjuju jednostavnu metodu poznatu kao "noćno hlađenje" (night purging ili night flushing).

Reč je o tehnici koju preporučuju i stručnjaci za energetsku efikasnost, a njen cilj je da se dom rashladi tokom noći, kako bi unutrašnjost ostala prijatna i narednog dana, uz manju potrebu za korišćenjem klima-uređaja.

Šta je metoda "noćnog hlađenja"?

Princip je jednostavan – prostor se provetrava tek kada spoljašnja temperatura postane niža od one u kući ili stanu.

To se najčešće radi kasno uveče, tokom noći ili pred zoru, kada je vazduh najhladniji. Tada se otvaraju prozori na suprotnim stranama doma kako bi se napravila prirodna promaja i omogućilo intenzivno strujanje vazduha.

Tokom nekoliko sati ne rashlađuje se samo vazduh, već i zidovi, podovi, plafoni i nameštaj, koji kasnije mnogo sporije otpuštaju toplotu.

Zašto se prozori zatvaraju čim svane?

Jedan od ključnih koraka ove metode jeste da se, čim počne da raste spoljašnja temperatura, svi prozori zatvore.

Istovremeno se spuštaju roletne, navlače zavese ili zatvaraju spoljne žaluzine kako bi se sprečio ulazak sunčevih zraka u prostor. Na taj način hladniji vazduh ostaje zarobljen u unutrašnjosti, pa se dom znatno sporije zagreva.

Ova praksa posebno je zastupljena u južnim delovima Australije, gde postoji velika razlika između dnevnih i noćnih temperatura.

Nauka objašnjava zašto metoda daje rezultate

Stručnjaci za građevinsku fiziku ističu da se tokom dana ne zagreva samo vazduh u prostoriji, već i građevinski materijali i nameštaj.

Ako se oni tokom noći dovoljno rashlade, potrebno je mnogo više vremena da ponovo dostignu visoku temperaturu. Zbog toga se unutrašnjost doma sporije zagreva, a potreba za uključivanjem klima-uređaja može biti znatno manja.

Ovu metodu australijske energetske agencije godinama preporučuju kao jedan od načina za smanjenje potrošnje električne energije tokom letnjih vrućina.

Kada "noćno hlađenje" najbolje funkcioniše?

Najveći efekat postiže se kada su ispunjeni sledeći uslovi:

  • postoji velika razlika između dnevne i noćne temperature;
  • noću temperatura pada ispod 20 stepeni;
  • vazduh nije previše vlažan;
  • moguće je napraviti prirodnu promaju otvaranjem prozora.

U mestima gde su i noći veoma tople, efekat će biti slabiji, ali provetravanje u najhladnijem delu noći i tada može doprineti prijatnijoj temperaturi u domu.

Da li ovaj trik može da se primeni i u Srbiji?

Prema mišljenju stručnjaka, odgovor je – da. Tokom letnjih perioda kada su dani veoma topli, a temperatura pred zoru padne na oko 18 do 20 stepeni, preporučuje se da se prozori širom otvore na 30 do 60 minuta, ili duže ako uslovi to dozvoljavaju.

Pre nego što sunce počne da zagreva vazduh, prozore treba zatvoriti, a roletne spustiti kako bi se sprečio ulazak toplote.

Na taj način moguće je održati prijatniju temperaturu u stanu tokom većeg dela dana, smanjiti upotrebu klima-uređaja i uštedeti električnu energiju.

U vreme sve češćih toplotnih talasa i visokih računa za struju, metoda koju Australijanci godinama koriste pokazuje da prirodno rashlađivanje doma može biti jednostavno, efikasno i veoma korisno.