Naučnici i danas ne mogu da objasne ovaj slučaj: Blizanci razdvojeni na rođenju imali iste žene, psa, posao i navike

Razdvojeni su svega nekoliko nedelja nakon rođenja, odrasli u različitim porodicama i nisu znali jedan za drugog skoro četiri decenije. Kada su se konačno upoznali, otkrili su niz zapanjujućih podudarnosti koje su šokirale i naučnike.

Njihova životna priča i danas se navodi kao jedan od najpoznatijih primera uticaja genetike na ljudsko ponašanje.

Razdvojeni kao bebe, spojeni gotovo 40 godina kasnije

Godine 1940. identični blizanci rođeni u Ohaju dati su na usvajanje različitim porodicama koje nisu bile u međusobnom kontaktu.

Neverovatnom slučajnošću, obe porodice dale su dečacima isto ime – Džejms, odnosno Džim.

Jedan je odrastao u porodici Luis, a drugi u porodici Springer, udaljenoj svega šezdesetak kilometara.

Niz neverovatnih podudarnosti

Kada su se 1979. godine, sa 39 godina, prvi put sreli, usledio je pravi šok.

Obojica su imala brata po imenu Lari i psa koji se zvao Toj. U školi su najviše voleli matematiku i obradu drveta, dok im gramatika nije bila omiljeni predmet.

Prvi brak sklopili su sa ženama koje su se zvale Linda, a nakon razvoda obojica su oženili žene po imenu Beti.

Sinovima su dali gotovo isto ime – Džejms Alan.

Obojica su pušila, patila od migrena, vozila automobile marke Chevrolet i radila u oblasti policije – jedan kao radnik obezbeđenja, drugi kao zamenik šerifa.

Toliki broj podudarnosti mnogima je delovao gotovo neverovatno.

Priča koja je promenila naučna istraživanja

Njihov slučaj privukao je pažnju psihologa dr Tomasa Bušara sa Univerziteta u Minesoti, koji ih je uključio u čuvenu studiju o jednojajčanim blizancima razdvojenim po rođenju.

Tokom istraživanja braća su prošla brojne testove ličnosti, inteligencije, zdravstvenog stanja i moždane aktivnosti.

Rezultati su bili toliko slični da je izgledalo kao da je ista osoba dva puta rešavala iste testove.

Šta je pokazala studija?

Dr Tomas Bušar je između 1979. i 1999. godine proučavao ukupno 137 parova jednojajčanih blizanaca koji su odrastali odvojeno.

Rezultati su pokazali da genetika ima izuzetno snažan uticaj na brojne osobine čoveka – od inteligencije i karaktera, preko navika i interesovanja, pa sve do pojedinih životnih izbora.

Priča o Džimu Luisu i Džimu Springeru i danas ostaje jedan od najfascinantnijih primera koliko geni mogu oblikovati ljudski život, čak i kada ljudi odrastaju u potpuno različitim sredinama.