Iako je operacija uspešno uklonila tumor, oštećenje očnih živaca bilo je trajno, pa su joj lekari saopštili da više nikada neće progledati.
Godinama je živela u potpunom mraku, oslanjajući se na pomoć porodice, Fondacije za slepe Novog Zelanda i svog psa vodiča Ami.
Punih 13 godina činilo se da nade nema. Međutim, 2000. godine dogodilo se nešto što ni danas nema jasno medicinsko objašnjenje.
Dok se pred spavanje saginjala da poljubi svog psa vodiča, izgubila je ravnotežu i snažno udarila glavom o pod i stočić.
Te večeri legla je sa jakom glavoboljom, ne sluteći da će joj se život potpuno promeniti.
Kada se narednog jutra probudila, mogla je ponovo da vidi.
Najveći šok usledio je kada je pogledala članove svoje porodice. Za 13 godina mnogo toga se promenilo.
– Moj brat je postao odrastao čovek sa kozjom bradicom. Kada sam videla mamu, rekla sam joj da izgleda isto, samo starije. Ja sam postala žena, a moj brat muškarac – ispričala je Lisa.
Lekari nisu uspeli da objasne kako je običan udarac mogao da dovede do delimičnog povratka vida nakon trajnog oštećenja očnih živaca. Takvi slučajevi smatraju se izuzetno retkim i predstavljaju pravu medicinsku misteriju.
Godinama kasnije Lisa je svoju priču podelila sa javnošću kako bi pružila podršku osobama koje žive sa oštećenjem vida i zahvalila svima koji su joj pomagali tokom godina slepila.
– Niko ne zna šta se dogodilo. Ponovo videti svet svojim očima bio je najveći dar koji sam mogla da dobijem – rekla je.
Na pitanje šta joj je najviše nedostajalo dok nije mogla da vidi, njen odgovor mnoge je dirnuo.
– Nedostajala sam sama sebi. Nisam mogla da vidim sebe, ni spolja ni iznutra – zaključila je Lisa.
Komentari (0)