Letnja tuga nije mit: O posledicama velikih vrućina na raspoloženje se malo priča - evo ko je najugroženiji

Emocionalne posledice toplotnog talasa tema su o kojoj se i dalje nedovoljno govori, iako zaslužuje mnogo veću pažnju.

Strah, anksioznost, panika...

Ljudi na Redditu su podelili svoja iskustva sa vrućinama.

 Mnogi kažu da ih je ovakvo vreme učinilo "zaista uplašenima", "izuzetno anksioznima", "prestravljenima", pa čak i da se osećaju "kao životinja u kavezu". Pojedini korisnici društvenih mreža tvrde da im je toplotni talas čak izazvao napade panike.

Prema rečima savetnice i psihoterapeutkinje L. J. Džouns, koja je registrovana pri Britanskom udruženju za savetovanje i psihoterapiju  ovakve reakcije su veoma česte, a mnogi njeni klijenti prijavili su slična iskustva.

„Toplotni talas može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Mnogi ljudi tokom perioda intenzivnih vrućina osećaju pojačanu anksioznost, razdražljivost, preopterećenost ili emocionalnu i fizičku iscrpljenost", istakla je ona.

Vrućina pogoršava postojeće tegobe

Kod osoba koje već imaju anksiozne poremećaje, depresiju, panične napade, zdravstvenu anksioznost ili povećanu osetljivost na spoljašnje nadražaje, visoke temperature mogu dodatno pogoršati postojeće tegobe.

Takođe je vrlo uobičajeno da ljudi imaju osećaj da su zarobljeni ili ograničeni, naročito ako zbog vrućine ne mogu da izađu iz kuće, vežbaju, druže se ili rade aktivnosti koje im inače pomažu da očuvaju psihičko blagostanje“, objašnjava ona.

Prema rečima L. J. Džouns činjenica је da visoke temperature predstavljaju dodatni stres za organizam. One ubrzavaju rad srca, remete san, dovode do dehidratacije i izazivaju brojne telesne reakcije koje su veoma slične simptomima anksioznosti. Kada dugo loše spavamo ili nam je fizički neprijatno, naša emocionalna otpornost prirodno opada.

Kako se izboriti sa anksioznošću tokom toplotnog talasa?

Prema rečima psihologa Džouns, ključ je da se usmerite na ono što možete da kontrolišete. Preduzmite praktične korake, poput redovne hidratacije, održavanja što prijatnije temperature u prostoru u kojem boravite, redovnih obroka i dovoljno sna, jer sve to može značajno doprineti boljem emocionalnom stanju.

„Važno je da ljudi nastave sa aktivnostima koje čuvaju njihovo mentalno zdravlje, čak i ako ih moraju prilagoditi vremenskim uslovima. To može biti vežbanje rano ujutru, druženje sa prijateljima u zatvorenom prostoru ili boravak na klimatizovanim javnim mestima“, kaže ona.

Džouns dodaje da je važno imati na umu da će ovaj period proći, kao i da će se društvo vremenom bolje prilagoditi sve češćim toplotnim talasima.

Još jedan koristan savet jeste da ograničite neprestano praćenje loših vesti i vremenske prognoze, jer takozvano „dumskrolovanje“ može dodatno povećati osećaj anksioznosti. Umesto toga, informacije je najbolje pratiti iz pouzdanih izvora i u unapred određenim intervalima.

„Zapamtite da su razdražljivost i stres tokom ekstremnih vremenskih uslova potpuno normalne ljudske reakcije“, naglašava psiholog.

Međutim, ukoliko anksioznost postane dugotrajna, intenzivna ili počne ozbiljno da ometa svakodnevni život, preporučuje se obraćanje stručnjaku za mentalno zdravlje, piše Metro.