Napustio bauštelu u Nemačkoj zbog jedne cigarete: Danas živi na selu i poručuje: "Ne bih se vratio ni za duplo više para"

Dok mnogi sanjaju odlazak u inostranstvo u potrazi za boljim životom, Marko Topalović iz Čifluka kod Travnika odlučio je da krene potpuno drugačijim putem. Posle rada na građevini u Nemačkoj, spakovao je kofere i vratio se u rodni kraj, gde danas zajedno sa suprugom Marijom vodi porodično gazdinstvo.

Kako kaže, odluku koja mu je promenila život doneo je nakon jednog naizgled bezazlenog događaja – cigarete koju je zapalio na gradilištu.

Jedna cigareta bila je dovoljna da preseče

Marko je godinama radio na baušteli u Nemačkoj, gde su pravila na gradilištu bila veoma stroga. Jedno od njih odnosilo se na zabranu pušenja tokom rada.

Ipak, priznaje da to pravilo nije uvek poštovao.

Jednom prilikom opušak je završio u otpadu, što je izazvalo manji incident i burnu reakciju nadređenih.

– Digla se velika frka oko toga – prisetio se Marko.

Upravo tada odlučio je da više ne želi takav način života. Napustio je posao, vratio se u rodni Čifluk i okrenuo potpuno novu stranicu.

Danas gotovo sve proizvode sami

Na svom imanju Marko i Marija uzgajaju oko 150 kokošaka, ovce i obrađuju zemlju.

Na njivama gaje krompir, pasulj, luk, krastavce i druge poljoprivredne kulture, dok u prodavnici kupuju samo ono što ne mogu sami da proizvedu, poput brašna, ulja i šećera.

Marija priprema domaće specijalitete, među kojima su pekmez od šipurka i brojna tradicionalna jela, pa u njihovoj kući hrane nikada ne nedostaje.

Pas koji ima neobičan zadatak

Posebnu pažnju posetilaca privlači njihov hrvatski ovčar, koji nije običan čuvar imanja.

Marko ga je dresirao da sam vraća kokoške u dvorište, pa pas svakodnevno pomaže u poslovima na gazdinstvu.

Ovaj neobični pomoćnik postao je prava atrakcija za sve koji posete njihovo domaćinstvo.

Mir i sloboda vredniji su od novca

Iako priznaje da život na selu podrazumeva mnogo rada, Marko kaže da ni za šta ne bi menjao svoju odluku.

Umesto gradske vreve, rokova i strogih pravila na gradilištu, danas uživa u prirodi, radu na svom imanju i vremenu provedenom sa porodicom.

Za njega su mir, sloboda i mogućnost da živi od sopstvenog rada mnogo vredniji od života koji je imao u inostranstvu.

Njegova priča još jednom pokazuje da za neke ljude pravi osećaj zadovoljstva ne dolazi nužno sa većom zaradom, već sa načinom života koji ih ispunjava.