Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine, ali ni više od jednog i po veka kasnije njegovo ime ne prestaje da fascinira svet. Njegovi izumi promenili su način na koji koristimo električnu energiju i postavili temelje mnogih savremenih tehnologija. Ipak, osim po naučnim dostignućima, Tesla je ostao upamćen i po brojnim anegdotama koje otkrivaju njegov karakter, razmišljanja i prijateljstva sa ljudima koji su, poput njega, ostavili dubok trag u istoriji.
Jedna od najpoznatijih priča vezana je za njegovo prijateljstvo sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovićem. Iako su dolazili iz različitih oblasti – jedan iz sveta nauke, drugi iz sveta vere – povezivali su ih međusobno poštovanje, radoznalost i želja da pronađu odgovore na velika životna pitanja. Toliko su bili bliski da su se jedan drugom obraćali sa „imenjače“.
Njihov najpoznatiji susret dogodio se 1927. godine tokom boravka vladike Nikolaja u Sjedinjenim Američkim Državama. Tesla ga je poveo u svoju laboratoriju, gde je uključio mašine koje su ispunile prostoriju zvukom motora, zupčanika i rotirajućih točkova.
Zadivljen prizorom, vladika ga je upitao:
„Imenjače, kakva je to sila koja pokreće tolike točkiće?“
Tesla je kratko odgovorio:
„To je struja.“
Ubrzo je usledilo pitanje koje je ovu anegdotu učinilo poznatom širom regiona.
„Kad si tako veliki stručnjak za struju, reci mi – hoće li nauka ikada pronaći način da se ta sila vidi golim okom?“
Teslin odgovor bio je jasan:
„Nikada, dok je sveta i veka.“
Na to je vladika Nikolaj izgovorio rečenicu koja se i danas često citira:
„Pa zašto onda narod traži Boga da vidi? Sila postoji i kada se ne vidi.“
Mnogi upravo u toj misli vide simboličan susret nauke i vere. Kao što električna energija, iako nevidljiva, pokreće čitav svet, tako je, prema ovoj anegdoti, i vera zasnovana na uverenju da ono što ne vidimo može postojati i imati ogromnu snagu.
Priča o razgovoru dvojice velikana ostala je sačuvana kao svedočanstvo njihovog prijateljstva i međusobnog uvažavanja, a zabeležena je i u knjizi „Ja, Nikola Tesla“ autora Aleksandre Ninković Tašić i Milorada Durutovića.
Komentari (0)