Ipak, iza njegove futurističke spoljašnjosti krije se jedno od najsloženijih građevinskih ostvarenja21. veka, u kojem su arhitekte, statičari, mašinski i građevinski inženjeri morali da pomere granice svojih profesija. Objekat je svečano otvoren 22. februara 2022. godine i prostire se na približno 30.000 kvadratnih metara.

Nove tehnologije 

Za razliku od klasičnih muzeja, čija je funkcija da čuvaju prošlost, ovaj objekat zamišljen je kao prostor posvećen tehnologijama koje će oblikovati naredne decenije – veštačkoj inteligenciji, robotici, istraživanju svemira, biotehnologiji i održivom razvoju. Međutim, sama zgrada predstavlja možda i najveći eksponat, jer je tokom izgradnje primenjen niz tehnoloških rešenja koja su do pre samo dvadesetak godina bila praktično nezamisliva.

Najupadljivija karakteristika Muzeja budućnosti jeste njegov oblik. Građevina podseća na ogromni torus, odnosno prsten, sa velikim elipsoidnim otvorom u sredini. U arhitekturi gotovo da ne postoje ravne površine. Zidovi, krov i fasada neprekidno prelaze jedni u druge stvarajući jedinstvenu zakrivljenu formu bez uobičajenih uglova i ivica. Upravo je ta geometrija predstavljala najveći izazov za projektante, jer klasične metode projektovanja nisu bile dovoljne za izradu ovakvog objekta. 

Komplikovani projekat 

Projektovanje je zato gotovo u potpunosti izvedeno pomoću parametarskog modelovanja. Za razliku od tradicionalnog crtanja, gde se svaki element posebno projektuje, parametarska arhitektura koristi matematičke algoritme koji automatski prilagođavaju hiljade međusobno povezanih elemenata. Svaka promena oblika trenutno se odražava na kompletnu konstrukciju, čime se postiže izuzetna preciznost i omogućava realizacija geometrije koju bi bilo gotovo nemoguće nacrtati klasičnim metodama.

Nosivu konstrukciju čini složen prostorni čelični ram sastavljen od nekoliko hiljada elemenata različitih dimenzija. Za razliku od standardnih nebodera, gde se najveći deo opterećenja prenosi preko vertikalnih stubova, ovde se sile raspoređuju kroz mrežu zakrivljenih nosača koji zajedno formiraju čvrstu trodimenzionalnu školjku. Poseban izazov predstavljala je ogromna praznina u središtu objekta. Kako u tom delu ne postoje klasični oslonci, inženjeri su morali da razviju sistem kojim se opterećenje prenosi oko otvora, bez ugrožavanja stabilnosti cele konstrukcije.

I simbolika građevine pažljivo je osmišljena. Prsten predstavlja čovečanstvo, zelena platforma na kojoj se nalazi simbolizuje Zemlju, dok otvor u sredini predstavlja budućnost, prostor koji još nije ispunjen i koji tek treba da oblikuju nove generacije.