Kreativnost je pokretačka snaga revolucionarnih naučnih otkrića, velikih umetničkih dela i inovativnih rešenja koja oblikuju svet.

Stvaranje novog i originalnog

Iako se često pogrešno povezuje isključivo sa umetničkim talentom, njeno značenje je mnogo šire. Kreativni potencijal postoji u svakom čoveku, tvrde psiholozi.

U suštini, kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog, originalnog i, što je najvažnije, korisnog. Savremena psihologija kreativnost definiše kroz dve osobine – originalnost i efikasnost.

Kreativni proces uključuje kombinovanje dva načina razmišljanja.

Prvi je divergentno mišljenje, odnosno sposobnost da se za jedan problem pronađe veliki broj različitih ideja.

Drugi je konvergentno mišljenje, koje omogućava da se među brojnim mogućnostima izabere najbolje rešenje.

Kreativnost zato podrazumeva stalno smenjivanje ova dva načina razmišljanja.

Genijalnost

Radoznalost je važna

Poznata priča o fizičaru Isaku Njutnu i jabuci koja mu je navodno pala na glavu, nakon čega je došao do otkrića zakona gravitacije, savršeno ilustruje jednu od najvažnijih osobina kreativnog razmišljanja.

Iako je priča delom istorija, a delom legenda, ona ukazuje na značaj postavljanja pravih pitanja.

Milioni ljudi pre Njutna videli su kako jabuke padaju. Međutim, Njutn se zapitao da li ista sila koja privlači jabuku ka zemlji deluje i u svemiru i drži nebeska tela na njihovim orbitama.

Na taj način povezao je dva fenomena koja su se do tada smatrala potpuno nepovezanim.

Kreativni ljudi imaju ove osobine

Iako ne postoji jedinstveni „kreativni tip“ ličnosti, istraživanja su izdvojila nekoliko osobina koje se često povezuju sa kreativnim ljudima.

To su složene i često naizgled protivrečne ličnosti. Osim otvorenosti prema novim iskustvima i bujne mašte, odlikuju ih velika upornost i snažna motivacija.

Uprkos preprekama, veoma su posvećeni ostvarivanju svojih ideja, a često su i izrazito nezavisni jer ne žele slepo da prate konvencionalna pravila.

Dobar primer takvog pristupa bila je Džulija Čajld, pionirka kulinarskih televizijskih emisija. Njen rad zasnivao se na znatiželji, podsticanju radoznalosti kod drugih i posmatranju recepata kao svojevrsnih eksperimenata.

Ako bi nešto pošlo po zlu, greške je prihvatala sa humorom. Gledaocima je tako pokazivala da budu hrabri, eksperimentišu i da neuspeh ne doživljavaju kao katastrofu, već kao iskustvo iz kojeg mogu nešto da nauče.

Kreativnost se često razvija kod ljudi koji imaju dobro znanje iz određene oblasti, ali su istovremeno znatiželjni, otvoreni i inteligentni.

Kreativnost nije urođeni dar

Kreativnost se najbolje može opisati kao inteligencija koja funkcioniše u skladu sa znatiželjom, otvorenošću i maštom – u okruženju koje dopušta i podržava nekonvencionalne ideje.

Svako poseduje kreativni potencijal za rešavanje problema i poboljšavanje svakodnevnog života.

Dugo se verovalo da je kreativnost urođeni talenat koji neki ljudi jednostavno imaju, a drugi nemaju. Međutim, savremena nauka takvu ideju dovodi u pitanje.

Kako ističe profesorka Ana Abraham, neuropsihološkinja "To je veština i, kao kod svake nove veštine, što više vežbate, to postajete bolji.“

Razvoj kreativnosti zato podstiču hrabrost, postavljanje pitanja bez straha, prihvatanje neuspeha kao prilike za učenje i spremnost da se preispitaju postojeća znanja, piše PsychologyToday.