Nekima takva navika može delovati pomalo smešno, ali psiholozi je ne smatraju nužno znakom detinjastog ponašanja.
Naprotiv, sposobnost da životinjama pripisujemo osobine, namere i osećanja povezana je sa veoma razvijenim društvenim načinom razmišljanja. Upravo zato razgovor sa ljubimcem možda govori više o ljudskom mozgu nego o samoj životinji.
Istraživanje objavljeno u časopisu Science bavilo se antropomorfizmom, odnosno ljudskom sklonošću da životinjama, predmetima i drugim pojavama pripisujemo ljudske osobine, emocije i namere. Prema autorima istraživanja, takvo ponašanje nije dokaz nezrelosti ili nedostatka racionalnosti, već posledica načina na koji je ljudski mozak evoluirao kako bi prepoznavao i razumevao druge umove.
Psiholog Nikolas Epli objasnio je da je antropomorfizam zapravo prirodna posledica sposobnosti koja ljude čini posebno uspešnim u društvenom razmišljanju.
„Antropomorfizam se istorijski smatrao znakom detinjastog ponašanja ili gluposti, ali zapravo proizlazi iz iste tendencije koja ljude čini jedinstveno inteligentnim bićima na ovoj planeti“, objasnio je Epli.
Drugim rečima, kada vlasnik svom psu kaže da je „ljubomoran“, zaključi da je mačka „uvređena“ ili ljubimcu prepričava šta mu se dogodilo tokom dana, njegov mozak koristi sposobnost prepoznavanja ličnosti, emocija i namera.
Zato, ako često razgovarate sa svojim psom ili mačkom, nema razloga da se zbog toga osećate čudno. Ta navika možda nije znak detinjastosti, već upravo suprotno – pokazatelj snažne sposobnosti ljudskog mozga da razume druge i povezuje se sa njima, piše Animalrescue.
Komentari (0)