Balkan gori usred jednog od najtežih avgustovskih toplotnih talasa. Požari bukte od Srbije i Crne Gore do Hrvatske i Grčke, a prizori vatrenih frontova, gustog dima i evakuacija poslednjih dana liče na scene koje smo do skoro gledali samo iz najugroženijih delova Mediterana.
Požari i dim velikih razmera mogu da se prate i satelitskim sistemima. Evropski sistem EFFIS, deo programa Kopernikus, upravo satelitskim podacima prati aktivne požare i izgorele površine širom Evrope.
Ali dok se vatrogasci na zemlji bore za svaku kuću i svaki hektar šume, jedno pitanje sada se nameće, kada stiže kiša i može li ona konačno da preseče ovaj vatreni talas?
Odgovor za sada nije naročito utešan. U većem delu regiona trenutno nema naznaka obilne, dugotrajne kiše koja bi preko noći rešila problem.
Srbija - predah od vatre još se ne vidi
Srbija je prethodnih dana takođe vodila borbu sa požarima. Među ozbiljnijim žarištima bili su požari kod Deliblatske peščare i Kraljeva, a u gašenje su uključivani vatrogasci, helikopteri i druge državne službe. Visoke temperature, suva vegetacija i vetar stvaraju gotovo idealne uslove da se i mala vatra veoma brzo pretvori u ozbiljan požar.
Prema aktuelnoj prognozi, ozbiljnije zahlađenje neće stići odmah. U Beogradu i većem delu Srbije vikend ostaje veoma topao, a početkom naredne nedelje temperatura ponovo raste. Tek oko utorka, 18. avgusta, pojavljuje se mogućnost pljuskova i pada temperature, ali to još ne znači da će kiša biti dovoljno obilna i rasprostranjena da ugasi sva potencijalna žarišta.
RHMZ je još u sezonskoj prognozi najavio topliji avgust, sa temperaturama u proseku jedan do dva stepena iznad višegodišnjih vrednosti i mogućim toplotnim talasima.
Crna Gora.vatrogasci i dalje na više frontova
Ni u Crnoj Gori nema potpunog mira. Jutros, 14. avgusta, prijavljeni su aktivni požari u Vladimiru kod Ulcinja, gde vatrogasci očekuju pomoć iz vazduha, dok su nikšićke ekipe intervenisale na nekoliko lokacija u Kusidama.
Posebno dramatično bilo je prethodnih dana u okolini Herceg Novog. Kod Baošića su kuće preventivno evakuisane, a u jednom trenutku bilo je ugroženo oko 50 objekata. U gašenju iz vazduha izbačene su desetine tona vode, dok je vetar dodatno otežavao posao vatrogascima.
Upravo je vetar jedan od najvećih neprijatelja vatrogasaca. Kada je rastinje potpuno suvo, dovoljne su varnice i jaki udari vetra da se požar proširi brzinom kojom ga ekipe na zemlji teško mogu pratiti.
Hrvatska - dramatične scene kod Omiša
Najdramatičnije vesti ovog jutra stižu iz Hrvatske. Veliki požar kod Omiša, koji je krenuo iz šumskog područja kod Lokve Rogoznice, zahvatio je više od 1.000 hektara, a oko 1.000 stanovnika i turista moralo je da potraži bezbednije mesto.
Prema izveštaju Rojtersa od 14. avgusta, povređeno je 36 ljudi, 14 je hospitalizovano, dok je sedmoro bilo u životnoj opasnosti. U gašenju su učestvovale desetine vatrogasnih vozila i letelice. Do jutra se situacija donekle smirila, ali je novo žarište zahtevalo angažovanje snaga i na Pelješcu.
A ni ovde kiša još ne stiže kao spas. Hrvatski meteorolozi za 14. avgust najavljuju pretežno vedro i vruće vreme, dok se promenljivije prilike očekuju tek od početka sledeće nedelje. Dodatni problem na Jadranu predstavlja vetar, posebno bura, koja može naglo da promeni pravac i brzinu širenja požara.
Grčka, turisti bežali od vatre i morem
Posebnu pažnju turista iz Srbije privukao je požar na Kasandri, jednom od naših najpopularnijih letovališta.
Kod Svirija na Halkidikiju vatra je 13. avgusta zahvatila šumu i približila se turističkim objektima. Više od 300 ljudi, među kojima su bili i turisti, evakuisano je morem, dok je u gašenju učestvovalo više od 140 vatrogasaca uz avione i helikoptere. Jedan vatrogasac je povređen, a pojedini putevi bili su zatvoreni.
Koliko je situacija bila ozbiljna govori podatak da je u Grčkoj u jednom danu prijavljeno više od 40 šumskih požara, dok su vetrovi na pojedinim područjima dostizali brzinu od oko 100 kilometara na sat.
Zašto jedna letnja kiša nije dovoljna?
Kiša svakako može da bude ogromna pomoć, ali nije svaka kiša spas.
Kratak pljusak može da pokvasi površinski sloj zemlje i vegetacije, ali posle dugotrajne suše duboki slojevi ostaju suvi. Panjevi, korenje, borove iglice i debeli slojevi suvog rastinja mogu nastaviti da tinjaju satima, pa čak i nakon što se učini da je požar ugašen.
Problem mogu predstavljati i grmljavinske oluje bez dovoljno padavina. Udar munje može da zapali suvu vegetaciju, dok jak vetar iz olujnog oblaka može dodatno da razbukta postojeći požar.
Zbog toga bi vatrogascima najviše odgovarala dugotrajnija, mirna i ravnomerna kiša, praćena padom temperature i slabljenjem vetra.
Balkan čeka promenu vremena
Za sada, međutim, takav scenario nije izvestan za ceo region. Hrvatska bi početkom naredne nedelje mogla da dobije promenljivije vreme, dok se u Srbiji mogućnost pljuskova povećava oko utorka. Lokalni pljuskovi mogu pomoći tamo gde padnu, ali teško da će sami rešiti problem na čitavom Balkanu.
Do tada ostaje najgora kombinacija za vatrogasce, žega, suvo tlo, vegetacija koja gori kao barut i vetar koji vatru može da prenese stotinama metara dalje.
Zato ovih dana nisu samo vatrogasci ti koji gledaju ka nebu. Gledaju ga stanovnici ugroženih mesta, turisti na Jadranu i u Grčkoj, poljoprivrednici i svi oni koji se nadaju da će se konačno pojaviti oblaci koji neće doneti samo nekoliko kapi, već kišu sposobnu da zaustavi vatru.
Mogu da pratim požare i prognozu i javim ti čim se pojavi značajnija kiša za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku ili Grčku.
Komentari (0)