Ko je makar jednom sadio beli luk zna da nije dovoljno samo zabosti čenove u zemlju i čekati leto. Ako želite velike, čvrste glavice, dobar deo posla zapravo se završava još u jesen.

I tu postoji jedna važna caka: beli luk voli hranljivu zemlju, ali ne voli kada mu jako đubrivo stavite direktno pod čen. Zato sve što dodajete treba prvo pomešati sa zemljom.

Najbolji dodatak je zreo kompost ili humus

Ako bih morala da izaberem samo jednu stvar koju bih stavila u gredicu pre sadnje, to bi bio dobro zgoreo kompost ili humus.

On rastresa zemlju, pomaže joj da zadrži vlagu, a istovremeno obezbeđuje hranljive materije koje će mladom belom luku biti potrebne dok se ukorenjuje.

Samo nemojte napraviti grešku i staviti svež stajnjak direktno u rupu. Beli luk to ne voli, a previše „jaka“ organska materija može da napravi više štete nego koristi.

Najbolje je da kompost ili humus ravnomerno umešate u zemlju pre sadnje, a zatim napravite rupe i ubacite čenove.

Fosfor i kalijum mogu pomoći, ali ne sipajte ih šakom

Ako je zemljište siromašno, u jesen mogu da se dodaju i đubriva sa fosforom i kalijumom, jer su ovi elementi važni za razvoj korena i kasnije formiranje lukovice.

Ali ovde bih se držala pravila, manje je bolje nego previše.

Nemojte koncentrisano đubrivo sipati direktno na dno rupe pa preko njega staviti čen. Pomešajte ga sa zemljom i pridržavajte se količine navedene na pakovanju.

Ako ste gredicu već dobro pripremili kompostom i zemlja vam je plodna, nema potrebe da u svaku rupu dodajete još nešto samo zato što ste čuli da će tako glavice biti „ogromne“.

Posle sadnje ne zaboravite malč

Kad završim sadnju, ja ne bih ostavila gredicu potpuno golu, posebno tamo gde zime umeju da budu hladne.

Kada se zemlja ohladi, preko nje može da se stavi sloj čiste slame, suvog lišća ili drugog organskog malča.

On štiti zemljište od naglog smrzavanja i otapanja, čuva vlagu i pomaže da čenovi mirnije provedu zimu.

Posebno je koristan kada tokom zime imamo one čudne periode, nekoliko toplih dana, pa odjednom jak minus.

Nemojte sipati pepeo bez mere

Jedan od saveta koji često kruži jeste da se u svaku rupu naspe velika količina pepela.

Sa tim bih bila oprezna.

Pepeo može da obezbedi kalijum i da utiče na pH zemljišta, ali nije potreban svakoj zemlji, a prevelika količina može da poremeti uslove koji belom luku odgovaraju.

Dakle, pepeo nije čarobni prah za velike glavice. Mnogo je važnije da zemlja bude rastresita, hranljiva i da voda kroz nju normalno prolazi.

A najveća tajna je zapravo u čenu koji sadite

Ovo je deo koji ljudi često zanemare.

Za sadnju birajte najkrupnije, potpuno zdrave čenove, najbolje one iz spoljašnjeg dela glavice. Sitni i oštećeni čenovi teško će vam dati džinovsku glavicu, bez obzira na to koliko ste đubriva stavili u zemlju.

Zato nemojte najbolje glavice ostavljati samo za kuhinju, a za sadnju uzimati ono što je preostalo.

Što je kvalitetniji sadni materijal, to su veće šanse da ćete sledećeg leta izvaditi krupan, zdrav beli luk.

A kada u proleće krene snažan zeleni rast, tada mu je potrebno i dovoljno azota, jer upravo jaka i zdrava lisna masa kasnije hrani lukovicu.

Dakle, za krupne glavice nema jednog čudesnog sastojka. Zreo kompost, dobra zemlja, zdravi veliki čenovi, malo pažnje sa đubrivom i zaštita tokom zime uradiće mnogo više nego šaka bilo kog „tajnog“ dodatka direktno u rupu.