Ako ste odrasli uz stare televizore sa katodnom cevi, takozvane CRT televizore, verovatno se sećate njihovog prepoznatljivog izgleda – bili su veliki, teški i zauzimali su pola komode.

 Ipak, imali su jednu osobinu koju današnji televizori teško mogu da nadmaše: trajali su godinama, a mnogi i decenijama.

Duže su trajali od savremenih modela

Pojedini stari televizori i danas rade bez većih problema, zbog čega su postali pravi mali rariteti među ljubiteljima retro tehnologije. I nije reč samo o nostalgiji. Stari CRT televizori zaista su u proseku imali duži vek trajanja od savremenih LCD i LED modela.

Procenjuje se da je prosečan CRT televizor mogao da traje oko 15 godina, dok su pojedini modeli radili i duže od 20 godina. Kod modernih LCD i LED televizora prosečan vek trajanja je znatno kraći.

Glavni razlog nalazi se u načinu na koji su bili napravljeni.

Imali su jednostavniju elektroniku

Stari televizori imali su mnogo jednostavniju elektroniku i znatno manje delova koji mogu da se pokvare. Što je manje komponenti, manje je i mogućnosti da nešto otkaže.

Njihova velika kućišta imala su još jednu prednost. Unutra je bilo dovoljno prostora da se toplota lakše rasipa. Kod savremenih, veoma tankih televizora mnogo elektronike nalazi se nagurano u mali prostor, pa se toplota može zadržavati i vremenom oštetiti pojedine komponente.

Tu je i još jedna velika razlika – današnji televizor više nije samo uređaj koji prikazuje sliku.

Pametni televizori imaju procesore, memoriju, operativne sisteme, aplikacije i internet vezu. Sve to zahteva dodatne komponente i složeniju elektroniku. Samim tim, postoji i više stvari koje mogu da zakažu.

Kod starog CRT televizora nije bilo aplikacija koje prestaju da rade, problema sa ažuriranjima ili situacija u kojima proizvođač više ne podržava određenu funkciju. Ako je elektronika bila ispravna, televizor je jednostavno radio  – prikazivao sliku i emitovao zvuk.

Naravno, ni stari televizori nisu bili neuništivi. Na njihov vek trajanja, kao i kod svih elektronskih uređaja, uticali su način i učestalost korišćenja, temperatura, prašina, vlaga i uslovi u kojima su se nalazili.

Ipak, njihova jednostavna konstrukcija bila je velika prednost kada je reč o dugotrajnosti.

stari televizori

Glomazni aparat trošio je dosta struje

To, međutim, ne znači da su stari televizori bili bolji u svakom pogledu.

Bili su glomazni, trošili su mnogo više struje i imali znatno lošiju sliku u poređenju sa današnjim modelima. Osim toga, njihova popravka danas može da bude veliki problem jer je sve manje majstora koji umeju da rade sa ovom tehnologijom, a delove je teško pronaći.

Pojedini CRT televizori takođe sadrže materijale koji danas ne bi prošli savremene ekološke i bezbednosne standarde, uključujući olovo u zaštitnom staklu.

Prednosti novih tehnologija

Zato nije baš moguće reći da su stari televizori bili „bolji“ od današnjih. Moderni modeli nude mnogo kvalitetniju sliku, tanji dizajn, manju potrošnju struje i čitav niz funkcija o kojima se nekada nije ni sanjalo.

Ali kada je u pitanju izdržljivost, stari CRT televizori imaju zanimljivu prednost. Bili su jednostavniji, imali su manje delova koji mogu da otkažu i nisu zavisili od softvera.

Kupovali su se za dnevnu sobu, zauzimali posebno mesto u njoj, a naredne generacije su ih nasleđivale, piše bgr.com.