Jedna radnica u Španiji našla se u centru radnog spora nakon što je tokom bolovanja viđena u restoranu kako večera i pije „tinto de verano“, popularno piće od crnog vina i gaziranog napitka.

Poslodavac je njeno ponašanje iskoristio kao razlog za disciplinski otkaz, uz tvrdnju da nije bilo u skladu sa zdravstvenim stanjem zbog kojeg je bila na bolovanju. Međutim, slučaj je dobio drugačiji epilog pred višim sudom.

Sud je zaključio da je stvarni razlog za otkaz, prema dokazima u postupku, bio povezan sa troškovima njenog dugotrajnog odsustva sa posla. Kompaniji je naloženo da je vrati na radno mesto i isplati joj 24.000 evra na ime nematerijalne štete.

Bolovanje zbog dijabetesa

Radnica je od marta 2022. godine radila u jednoj pivnici. Nekoliko meseci kasnije, u oktobru, otvorila je bolovanje zbog privremene sprečenosti za rad usled dijabetesa.

Do januara 2023. godine njeno odsustvo bilo je okarakterisano kao dugotrajno. Kompanija ju je potom kontaktirala putem WhatsAppa i predložila sporazumni raskid radnog odnosa.

Kao jedan od razloga naveden je finansijski teret njenog odsustva. Prema porukama koje su kasnije razmatrane u sudskom postupku, kompanija je tvrdila da je bolovanje košta oko 700 evra mesečno.

Otkaz nakon večere i pića

Samo nedelju dana nakon komunikacije o sporazumnom raskidu, radnica je dobila disciplinski otkaz.

Poslodavac je kao razlog naveo to što je viđena kako tokom večere pije „tinto de verano“. Kompanija je tvrdila da je takvo ponašanje bilo nespojivo sa njenim zdravstvenim stanjem i da je moglo da dovede u pitanje opravdanost bolovanja.

Slučaj je potom završio pred Sudom za radne sporove broj 1 u Mursiji.

Prvostepeni sud ocenio je da je otkaz nezakonit, ali ga nije proglasio ništavim. Kompaniji je tada ostavljena mogućnost da radnicu vrati na posao ili da joj isplati oko 1.335 evra naknade.

Viši sud drugačije ocenio dokaze

Ni jedna ni druga strana nisu bile zadovoljne prvostepenom odlukom, pa je predmet stigao pred Viši sud pravde Mursije.

Kompanija je insistirala na tome da je otkaz bio opravdan, dok je radnica tražila da bude proglašen ništavim.

Viši sud je posebnu pažnju posvetio komunikaciji između radnice i kompanije. U porukama se pominjao iznos od oko 700 evra mesečno kao trošak njenog odsustva.

Na osnovu svih okolnosti i dokaza u predmetu, sud je zaključio da su razlozi navedeni u otkazu predstavljali izgovor, dok je finansijski teret dugotrajnog bolovanja ocenjen kao stvarni motiv za raskid radnog odnosa.

Radnica mora da bude vraćena na posao

Zbog takve ocene, Viši sud pravde Mursije naložio je kompaniji da radnicu odmah vrati na posao, ali i da joj isplati 24.000 evra na ime nematerijalne štete.

Ipak, postupak time nije nužno završen. Prema navodima iz slučaja, presuda nije pravosnažna i protiv nje postoji mogućnost žalbe Vrhovnom sudu Španije.

Slučaj je tako od običnog spora oko ponašanja tokom bolovanja prerastao u pitanje koje se tiče razloga zbog kojih je radni odnos zapravo prekinut. Ključnu ulogu u odluci višeg suda, prema dostupnim informacijama o predmetu, imala je komunikacija koja je ukazivala na finansijske probleme povezane sa njenim odsustvom.