Ono što je trebalo da bude adrenalinska avantura 26-godišnjeg Džona Edvarda Džounsa i njegovih prijatelja pretvorilo se u dramatičnu borbu za život iz koje se mladić nikada nije vratio.
Džouns je 24. novembra 2009. godine sa grupom prijatelja posetio pećinu Nutty Putty, poznatu po veoma uskim i zahtevnim prolazima. Mladić je bio amaterski speleolog i želeo je da istraži unutrašnjost pećine, koja je godinama privlačila ljubitelje adrenalina i podzemnih avantura.
Ipak, ono što je izgledalo kao uzbudljiv izlet ubrzo se pretvorilo u katastrofu. Džouns i njegovi prijatelji nisu bili dovoljno upoznati sa složenom strukturom pećine, a u pojedinim delovima bilo je veoma teško proceniti koji prolaz vodi na pravo mesto.
Kobni pogrešan skretanje
Tokom istraživanja Džouns je stigao do račvanja. Umesto da nastavi u pravcu prolaza koji su tražili, skrenuo je levo i ušao u izuzetno uzak tunel. Kako je nastavljao napred, prostor je postajao sve uži, sve dok se nije našao u prolazu širokom svega oko 45 centimetara.
Tada je nastupio najgori mogući scenario. Džouns se zaglavio naglavačke, tako da mu je glava bila usmerena naniže, dok su mu noge ostale zarobljene iza njega. Njegov položaj bio je toliko nezgodan da gotovo nijedan pokušaj pomeranja nije donosio rezultat.
Prijatelji su odmah shvatili koliko je situacija ozbiljna i pozvali spasioce. Ubrzo je pokrenuta velika spasilačka akcija, ali su i ekipe imale ogromnih problema da dođu do njega kroz tesne prolaze.
Spasavanje pretvoreno u nemoguću misiju
Spasioci su pokušali da ga izvuku pomoću sistema konopaca. Međutim, Džounsove ruke bile su zarobljene uz telo, a njegov položaj je onemogućavao efikasno izvlačenje.
Razmatrane su različite mogućnosti za spasavanje, uključujući proširivanje prolaza. Međutim, svaka opcija nosila je ogroman rizik. Razbijanje stena moglo je da izazove urušavanje pećine i ugrozi živote ljudi koji su pokušavali da ga spasu.
Džouns je sve vreme bio svestan situacije, dok su spasioci pokušavali da pronađu način da ga izvuku. Borba je trajala satima, ali je njegov položaj dodatno opterećivao organizam.
Posle približno 27 sati agonije, Džouns više nije odgovarao na pozive spasilaca. Proglašen je mrtvim 25. novembra 2009. godine u 11.56 časova.
Pećina postala njegovo poslednje počivalište
Ni nakon njegove smrti spasilačka akcija nije mogla jednostavno da se završi. Izvlačenje tela bilo je izuzetno rizično i moglo je da ugrozi živote drugih ljudi. Zbog toga je, nakon dogovora sa porodicom, odlučeno da Džounsovi posmrtni ostaci ostanu u pećini.
Nutty Putty je nakon tragedije zatvorena i više nije otvorena za javnost. Mesto koje je nekada privlačilo ljubitelje speleologije tako je zauvek ostalo povezano sa jednom od najjezivijih nesreća u istoriji istraživanja pećina.
Priča o Džonu Edvardu Džounsu godinama je privlačila pažnju javnosti. O njegovoj smrti snimani su dokumentarci, objavljivani brojni tekstovi i video-prilozi, dok je tragedija postala poznata širom sveta.
Ipak, iza sve morbidne pažnje koju slučaj privlači nalazi se važno upozorenje. Pećine mogu izgledati kao bezazlene avanturističke destinacije, ali njihovi uski prolazi, mrak, klizave stene i komplikovana struktura mogu u samo nekoliko trenutaka pretvoriti istraživanje u borbu za život.
Džounsova tragedija zato i danas ostaje jedna od priča koja najbolje pokazuje koliko je u speleologiji važna priprema, poznavanje terena i spremnost da se odustane kada rizik postane prevelik.
Komentari (0)