U tradicionalnim verovanjima na prostoru Srbije i šireg slovenskog sveta smatralo se da kosa predstavlja simbol životne snage, zbog čega se njeno skraćivanje povezivalo sa sudbinom, zdravljem i životnom energijom čoveka.

Zbog toga su postojala brojna pravila o tome kada je šišanje dozvoljeno, a kada ga treba izbegavati.

Mesec određivao kada treba uzeti makaze

Jedno od rasprostranjenih narodnih verovanja bilo je povezano sa Mesecom. Smatralo se da faze Meseca utiču na rast i kvalitet kose.

Ako je neko želeo da mu kosa brže raste i bude gušća, šišanje je, prema ovom verovanju, trebalo obavljati tokom rastućeg Meseca. Za one koji su želeli sporiji rast kose preporučivao se period opadajućeg Meseca.

Posebno su se izbegavali pojedini lunarni dani. Među njima su se izdvajali deveti, petnaesti, dvadeset treći i dvadeset deveti lunarni dan, koje su pojedina narodna verovanja smatrala nepovoljnim.

Verovalo se da šišanje tokom tih dana može doneti nesreću, gubitak bistrine ili narušavanje životne snage.

Zašto se kosa nije dirala tokom praznika?

Veliki pravoslavni praznici takođe su bili povezani sa brojnim pravilima. Na praznične dane ljudi su nastojali da izbegavaju teže kućne poslove i da vreme posvete molitvi, porodici i odmoru.

Šišanje se u pojedinim tradicijama takođe smatralo nečim što treba odložiti, posebno tokom Velikog petka, koji je za vernike dan posebne žalosti i molitve.

Ni češljanje nije bilo bez pravila

Stari običaji nisu se odnosili samo na šišanje. Velika pažnja posvećivala se i češljanju kose.

Prema pojedinim narodnim verovanjima, koristili su se drveni češljevi, dok se pozajmljivanje češlja drugoj osobi izbegavalo. Verovalo se da kosa može da zadrži deo čovekove životne energije, pa je bilo važno da lični predmeti koji dolaze u kontakt sa njom ne prelaze iz ruke u ruku.

Postojalo je i verovanje da kosu ne treba češljati kasno uveče ili nakon zalaska sunca, jer se noć povezivala sa natprirodnim silama i nepoznatim opasnostima.

Žene su kosu uglavnom skrivale

Ženska kosa imala je posebno mesto u tradicionalnoj kulturi. Žene su često nosile pletenice i pokrivale kosu maramom, dok je raspuštena kosa bila rezervisana za određene prilike.

U zavisnosti od kraja i običaja, raspuštena kosa mogla je imati posebno značenje tokom svadbi, obreda ili žalosti.

Postojala su i verovanja da kosa ne treba da se baca bilo gde nakon šišanja, već da je treba pažljivo odložiti kako ne bi dospela u pogrešne ruke.

Koji dan je bio „srećan“ za šišanje?

U pojedinim narodnim tumačenjima dani su se povezivali sa različitim osobinama i uticajima. Sreda i petak smatrani su pogodnijim za žene, dok su se muškarcima pripisivali utorak i četvrtak.

Ipak, ova pravila nisu bila ista u svim krajevima. Narodni običaji razlikovali su se od sela do sela, pa su često postojala potpuno različita verovanja o tome kada je najbolje šišati kosu.

Važno je naglasiti da su ovakva pravila deo folklora, narodnih verovanja i tradicije, a ne naučno potvrđenih činjenica. Danas nema dokaza da faza Meseca, dan u nedelji ili vreme šišanja određuju brzinu rasta i kvalitet kose.

Ipak, upravo ovakva verovanja pokazuju koliko je kosa nekada imala snažno simboličko mesto u životu naših predaka i koliko se pažnje posvećivalo svakom njenom skraćivanju.