Samo osam dana kasnije produžio je vozačku dozvolu, a svakodnevno i dalje trči, radi, čita i brine o svojim pčelama.
Dok mnogi ljudi mnogo ranije uspore tempo života, Slavko Pantić pokazuje da mu mirovanje nikada nije bilo blisko. Ušao je u drugi vek života, ali i dalje ima planove, obaveze i navike kojih se ne odriče.
Ovaj vitalni stogodišnjak iz Usoraca kod Oštre Luke i dalje vozi automobil, svakodnevno trči kilometar do dva, popravlja elektromotore, čita i piše bez naočara, a vreme provodi i uz pčele.
Samo osam dana posle stotog rođendana produžio vozačku
Slavko je 7. maja napunio 100 godina, a već 15. maja produžio je vozačku dozvolu. Za volanom je čak šest decenija i kaže da vozi pažljivo, bez žurbe.
„Vozim bez naočara i nikad brzo, između 60 i 80 na sat. Za 60 godina vožnje nisam imao ni najmanje ‘kvrcanje’. Auto u mojim godinama nije luksuz nego potreba“, ispričao je Slavko.
Iako mu supruga Mira ponekad zamera neke navike, on ne odustaje od svog načina života.
Svaki dan trči i do dva kilometra
Kada ga pitaju u čemu je tajna njegove vitalnosti, Slavko ne govori o komplikovanim receptima.
Nikada nije pušio, alkohol gotovo da nije ni probao, vodi računa o ishrani i trudi se da svakog dana bude fizički aktivan.
„Svaki dan lagano trčim kilometar do dva. Ne volim da sedim. Uvek nešto radim i to me održava“, kaže ovaj stogodišnjak.
Od lugara do strastvenog pčelara
Slavko je rođen u selu Prigrađani kod Mostara. Radio je kao lugar, a tokom života živeo i radio u Ljubuškom i Sanskom Mostu, pre nego što se 1969. godine nastanio u Usorcima.
Posebno mesto u njegovom životu zauzimaju pčele. Ljubav prema pčelarstvu nasledio je od oca. Nekada je imao čak 40 pčelinjih društava i proizvodio oko tonu meda godišnje.
Danas ih ima svega tri, ali ni u 100. godini ne želi da ih se odrekne.
Slavko iza sebe ima troje dece, sedmoro unučadi i čak 13 praunučadi, a njegova svakodnevica i dalje je ispunjena radom, kretanjem i obavezama.
Komentari (0)