Samo nekoliko nedelja kasnije, satelitski snimci pokazali su dve nove kopnene formacije u neposrednoj blizini vulkana.
Jedno novo ostrvo nalazi se oko 760 metara severozapadno, dok je drugo udaljeno oko 495 metara jugoistočno od Anak Krakatau. Naučnici pretpostavljaju da su obe formacije povezane sa erupcijom koja je trajala od 4. do 6. septembra.
Tokom tih dana vulkan je izbacio velike količine pepela i lave, a njegova aktivnost bila je dovoljno snažna da promeni obalnu liniju. Samo vulkansko ostrvo uvećalo se za oko 33 hektara.
Kako su nastala dva nova ostrva?
Još nije potpuno jasno na koji način su nove kopnene mase nastale. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je lava izbila ispod površine mora, a zatim se postepeno gomilala dok nije izronila iznad nivoa vode.
Druga mogućnost je da su kroz pukotine na morskom dnu izbile magma i vulkanski materijal. Velike količine pepela i kamenja mogle su da se talože u plićim delovima mora i vremenom formiraju nova ostrva.
Ne isključuje se ni mogućnost podvodnih odrona, odnosno obrušavanja delova vulkanske padine u more.
Da li će nova ostrva opstati?
Veliko pitanje sada je da li će ove formacije ostati deo indonežanskog kopna ili će nestati pod uticajem prirodnih sila.
Pošto se trenutno nalaze tek nešto iznad nivoa mora, talasi ih već zapljuskuju. Ukoliko su uglavnom sastavljena od rastresitog pepela, mogu ih brzo erodirati vetar i voda. Ako je, međutim, osnovu izgradila čvrsta lava, postoji mogućnost da će opstati.
Anak Krakatau, smešten između Jave i Sumatre, jedan je od najaktivnijih vulkana na svetu. Njegova istorija podseća koliko njegova aktivnost može biti snažna. Godine 2018. urušavanje dela vulkana u more izazvalo je razoran cunami u kojem je život izgubilo više od 400 ljudi.
Komentari (0)