Dr Veronik Paris radi kao istraživač na Univerzitetu u Melburnu, gde proučava medicinsku entomologiju, naučnu oblast koja se bavi insektima koji utiču na zdravlje ljudi.
Gotovo svake nedelje, istraživači u laboratoriji dr Veronik Paris na Univerzitetu u Melburnu stavljaju ruke u posude sa 250 komaraca i dozvoljavaju im da ih ujedu.
Neobični eksperimenti
Paris, koja na Instagramu ima oko 40.000 pratilaca često objavljuje snimke iz svakodnevnog života naučnice, uključujući i neobičan način na koji se brine o insektima koje koristi u eksperimentima.
Ona proučava kako se uzročnici bolesti prenose sa komaraca na njihove domaćine, a tokom istraživanja može da pretrpi i do 500 ujeda nedeljno.
Veronika je objasnila da joj pratioci često ukazuju na moguće zdravstvene rizike kojima se istraživači izlažu kada dozvoljavaju komarcima da im direktno sisaju krv. Ona je svesna tih opasnosti i ističe da se u laboratoriji primenjuju određene mere predostrožnosti kako bi rizik bio što manji.
Ženkama komaraca, koje jedine ujedaju ljude, potreban je obrok krvi kako bi mogle da proizvedu jaja. Zbog toga istraživači moraju redovno da ih hrane kako bi održavali kolonije koje koriste u eksperimentima o prenošenju bolesti.
Većina komaraca u laboratoriji bezbedna je za hranjenje na ljudskoj ruci jer su uzgajani u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Ipak, to ne važi za sve kolonije, posebno za one koje potiču iz inostranstva.Kada je reč o komarcima prikupljenim u drugim zemljama, postoji veoma mala mogućnost da sa sobom donesu uzročnike bolesti, objašnjava Paris. Rizik je, prema njenim rečima, zanemarljiv, ali nije potpuno isključen čak ni kada se komarci prikupljaju u obliku jaja.
Primenjuje dodatne mere zaštite
Pojedini korisnici društvenih mreža pitaju se zašto istraživači ne koriste veštačke metode za hranjenje stotina komaraca. Paris objašnjava da postoje posebni sistemi sa membranama koji omogućavaju hranjenje insekata, a takav sistem koristi i njena laboratorija. Ipak, hranjenje na ljudskoj ruci u praksi je najbrži način da se ovaj posao obavi.
Istraživači primenjuju i dodatne mere zaštite. Paris, na primer, nikada ne dozvoljava da se različite kolonije komaraca hrane na više osoba.
Ako ona uzgaja određenu koloniju i hrani je svojom krvlju, ostaje jedina osoba koja to radi sve do prikupljanja sledeće generacije jaja. Na taj način smanjuje se mogućnost da se eventualni uzročnici bolesti prenesu između kolonija preko različitih ljudi.
Postoje i posebne procedure za istraživače koji putuju u područja u kojima su aktivne bolesti koje prenose komarci. Po povratku sa putovanja, oni mogu biti podvrgnuti zdravstvenim proverama, a u nekim slučajevima moraju da sačekaju da prođe period inkubacije ili da se testiraju kako bi se utvrdilo da li su doneli neki uzročnik bolesti.
Paris ističe da takve situacije do sada nisu predstavljale problem, ali da se sve ove mere sprovode kako bi se rizik sveo na najmanju moguću meru, piše People.
Komentari (0)