Postoje dani kada se toliko zakačimo za jednu stvar da više ništa drugo ne primećujemo. Čekamo jednu poruku, jednu osobu, jedan odgovor, jedno „da“. Ubeđujemo sebe da će nam biti lakše samo ako se baš to desi. A dok tako gledamo u zatvorena vrata, često ne vidimo da su se neka druga već otvorila.

Zato je poruka za 14. oktobar jednostavna: ne trošite ceo dan pokušavajući da ubedite nekoga ili nešto da ostane uz vas. Ako stalno morate da jurite, molite, dokazujete se i pitate se gde stojite, možda problem nije u tome što se niste dovoljno potrudili. Možda samo stojite na pogrešnom mestu.

Danas obratite pažnju na ono što vam ide lakše. Na ljude koji vas zovu bez razloga, na posao koji se odjednom pomera, na razgovor koji vam vrati mir, na malu priliku koju biste inače odbacili jer ste mislima negde drugde. Ne mora svaka dobra promena da dođe uz fanfare. Ponekad samo tiho uđe u život i ostane.

Misao dana:
„Ne moram da jurim ono što je za mene. Ono što mi pripada neće tražiti da izgubim sebe da bih ga zadržala.“