Reč je o mestu poznatom kao Čelendžer dip (Challenger Deep), čija dubina iznosi približno 10.911 metara.

Prema simulaciji koju je objavio jutjuber Zack D. Films, dubina je toliko velika da bi se najviša zgrada na svetu, kada bi se slagala sama na sebe, mogla postaviti čak 13 puta pre nego što bi njen vrh dosegao površinu okeana.

Do Čelendžer dipa spustilo se svega 27 ljudi.

okean

Iako su uslovi u dubokom okeanu izuzetno nepovoljni za ljude, tamo živi veliki broj različitih organizama. Mnoge manje ribe, koje su blizu površine izložene predatorima, tokom dana sklanjaju se u tamnije slojeve mora. Noću se ponovo podižu ka površini kako bi pronašle hranu, koristeći mrak kao zaštitu.

Svake noći bilioni morskih životinja kreću se između dubokih slojeva i površine, a za njima idu i njihovi predatori. Po količini biomase koja učestvuje u ovom kretanju, reč je o jednoj od najvećih migracija živog sveta na planeti.

Duboki okean nije jednolično prostranstvo. Podeljen je na nekoliko zona koje se razlikuju po dubini, količini svetlosti i uslovima za život.

Najdublji sloj naziva se hadalna zona i obuhvata dubine od 6.000 metara pa sve do najdubljih delova okeana, uključujući Marijanski rov.

Uprkos ogromnom pritisku, nedostatku svetlosti i ekstremnim uslovima, naučnici su pronašli bakterije čak i na samom dnu najdubljih okeanskih rovova. Među najdublje pronađenim ribama nalazi se vrsta Abyssobrotula galatheae, koja je otkrivena u Portorikanskom rovu na dubini od čak 8.372 metra.

riba

Nažalost, ni najudaljeniji i najdublji delovi okeana nisu zaštićeni od ljudskog uticaja. Kočarske mreže koje se vuku po morskom dnu uništavaju dubokomorske korale, od kojih neki žive stotinama godina. Tako i ekosistemi koji su se razvijali tokom vekova mogu biti uništeni ljudskom aktivnošću, piše Lad Bible.