Život joj je spasao potpuni stranac, koji je te noći došao da pozove porodicu. Tri decenije kasnije, ona je odlučila da mu se oduži na način koji je dirnuo mnoge.

Sve se dogodilo u ranim jutarnjim satima 30. aprila 1994. godine, na raskrsnici ulica Dejms i Klinton u zapadnom Londonu. Novorođena devojčica ostavljena je u hladnoj telefonskoj govornici, bez ikakve zaštite, a njeno stanje bilo je kritično zbog hipotermije.

Sudbonosne noći, Džo Kembel, tada mladić, a danas 62-godišnjak, došao je do govornice kako bi pozvao porodicu u Gvajani. Prvi put je pokušao oko 22 časa, ali pošto se niko nije javio, vratio se nekoliko sati kasnije.

Dok se približavao, učinilo mu se da na podu vidi smeće. U jednom trenutku pomislio je da je reč o paketu hrane, ali je ubrzo shvatio da pred njim leži novorođenče.

Džo je odmah pozvao policiju i ostao uz bebu sve dok nisu stigle nadležne službe. Devojčica je hitno prevezena u bolnicu, gde su joj lekari pružili neophodnu pomoć.

Svakog dana je zvao da pita kako je njegova beba

Džo nije zaboravio devojčicu ni nakon što je predata socijalnoj službi. Svakodnevno je pozivao da proveri kako je i posećivao je kad god je mogao.

– Zvao je svaki dan i pitao: „Kako je beba April?“ Tako me je zvao. Dolazio je u socijalnu službu da me vidi i dozvolili su mu da napravi fotografiju dok me drži u naručju. Tu sliku oboje i danas čuvamo – ispričala je April.

Džo joj je svake godine slao čestitke, poklone i novac za rođendan. Međutim, kada je devojčica imala sedam godina i kada je zvanično usvojena, saopšteno mu je da mora da prekine kontakt. Ponovo će moći da je potraži tek kada postane punoletna.

April je odrasla u novoj porodici, ali njeno detinjstvo nije bilo lako. Usvojiteljka se teško razbolela, pa je devojčica rano počela da preuzima odgovornost za brigu o njoj i domaćinstvu. U školi se suočavala sa maltretiranjem, a kasnije je proživela i druga teška iskustva.

U dokumentima o svom životu, koje je dobila nakon usvajanja, pronalazila je tragove o čoveku koji joj je spasao život. Znala je da jednog dana mora ponovo da ga pronađe.

Potraga donela šokantno saznanje o biološkoj majci

Godine 2016. April je preko medija uputila javni apel u nadi da će pronaći Džoa i svoju biološku majku. Odgovor je stigao brže nego što je očekivala: Džo se javio u roku od 24 sata.

Kada su se ponovo sreli, emocije su bile snažne.

ddd

– Čim smo se videli, odmah smo se zagrlili. Ne mogu nikome da objasnim koliko je to bilo posebno. Bilo je to čudno osećanje, kao da ga već poznajem. Možda zato što je on bio prva osoba koja me je držala one noći kada sam rođena. Od tog trenutka, taj čovek je moj otac – ispričala je April.

Ipak, potraga za biološkom majkom donela je i bolno otkriće. Uz pomoć privatnog detektiva i brata kojeg je upoznala još u srednjoj školi, saznala je da je njena biološka majka čitavog života živela svega pet minuta od nje i odgajala petoro njene braće i sestara.

April je odlučila da je potraži, nadajući se da će konačno dobiti odgovore na pitanja koja su je pratila od detinjstva. Međutim, susret nije protekao onako kako se nadala.

– Bila sam na njenim vratima. Znala je ko sam, ali nije želela da razgovara. Nikada nam nije dala objašnjenje niti razlog zašto me je ostavila. To je tužno, ali sam prihvatila – rekla je April.

Pokrenula akciju za čoveka koji joj je spasao život

Nakon bolnog iskustva sa biološkom majkom, April je još više učvrstila vezu sa Džoom i njegovom porodicom, koji su je prihvatili kao svoju.

Džo danas ima 62 godine, prošao je kroz dve operacije ugradnje veštačkog kuka i trpi velike bolove, ali i dalje radi kako bi izdržavao porodicu.

Zato je April pokrenula akciju prikupljanja novca sa ciljem da mu omogući da se povuče sa posla i uživa u zasluženoj penziji. Prema njenim rečima, do tada je prikupljeno više od 18.000 funti.

– Džo je jedna od najdobrodušnijih i najnesebičnijih osoba koje sam ikada upoznala. Zaslužuje penziju ispunjenu mirom i udobnošću. Ova akcija je moj način da vratim bar delić čoveku koji mi je dao sve, a da me nije ni poznavao – poručila je April.

Ona često razmišlja o tome koliko je slučajnost odigrala važnu ulogu u njenom životu. Da se Džo te noći nije vratio u telefonsku govornicu, sudbina novorođenčeta mogla je da bude potpuno drugačija.

– Da se nije vratio oko dva ujutru, to je mogao biti bilo ko ili niko. Imala sam hipotermiju, a te noći je u okolini bilo mnogo lisica. On mi je spasao život – zaključila je April.

Njena priča danas je podsetnik da jedan postupak, učinjen u pravom trenutku, može zauvek promeniti nečiji život. April sada želi da čoveku koji joj je pružio prvu šansu za život omogući da ostatak svojih godina provede bez svakodnevne borbe za egzistenciju.