Važio je za usamljenika, a najveći deo vremena provodio je daleko od drugih ljudi. Ipak, ono što se dogodilo nakon njegove smrti 2012. godine šokiralo je javnost.

Menar je imao 58 godina kada je pronađen mrtav u toaletu svog zamka. Njegovo telo već je počelo da se raspada, zbog čega se pretpostavljalo da je preminuo nekoliko nedelja ranije.

Međutim, priča se tu nije završila. Njegovi posmrtni ostaci ostali su u mrtvačnici Univerzitetskog medicinskog centra u Tuluzu čak 14 godina, a da, prema navodima francuskih medija, niko nije pokrenuo pitanje zašto telo još nije preuzeto.

Opština verovala da će porodica preuzeti telo

Gradonačelnica mesta u kojem je Menar živeo, Virdžini Bispeli-Bejri, izjavila je da ju je bolnica kontaktirala 2012. godine kako bi proverila da li opština poznaje nekog njegovog rođaka koji bi mogao da organizuje sahranu.

„Mislili smo da ima porodicu i preneli smo im tu informaciju. Posle toga više ništa nismo čuli“, objasnila je gradonačelnica, navodeći da su pretpostavili da je porodica preuzela posmrtne ostatke.

Ispostavilo se da se to nije dogodilo.

Jeziv slučaj otkriven tokom istrage

Slučaj je ponovo dospeo u javnost nakon što je francusko pravosuđe pokrenulo istragu zbog sumnje na ozbiljne nepravilnosti u radu mrtvačnice. Tokom provera, istražitelji su naišli na telo koje je godinama ostalo u rashladnoj komori.

Vest je šokirala i gradonačelnicu, koja je za slučaj saznala od policije.

„Zanemela sam od šoka. Negde je došlo do ozbiljnog propusta, ali gde? Ko je napravio grešku?“, rekla je.

Istraga je u toku, a Univerzitetski medicinski centar u Tuluzu saopštio je da neće komentarisati slučaj dok ne budu poznati rezultati postupka.

Sudbina Mišela Menara otvorila je ozbiljna pitanja o tome kako je moguće da telo jednog čoveka ostane u mrtvačnici toliko dugo, bez konačnog razrešenja njegovog slučaja.