Međutim, samo godinu dana nakon preseljenja u Hrvatsku, suočio se sa porodičnom krizom kojoj se nije nadao. U obnovu stare porodične kuće uložio je čak 150.000 evra, ali njegova supruga i deca žele da se vrate u Minhen.

Muškarac je svoju priču podelio u Fejsbuk grupi „Nemačka bez stresa“, gde je izazvao brojne reakcije. Kako je objasnio, on i supruga odlučili su da nakon dugogodišnjeg života u inostranstvu započnu novo poglavlje u Hrvatskoj. Prodali su gotovo sve što su imali, decu ispisali iz škole i uložili veliku sumu novca u obnovu stare kuće.

Ipak, stvarnost se pokazala drugačijom od njihovih očekivanja.

„Mislili smo da se konačno vraćamo kući. Međutim, supruga je rekla da više ne može da izdrži i da joj ceo sistem ovde ne odgovara. Deca čeznu za prijateljima iz Nemačke, a ja zarađujem gotovo tri puta manje nego ranije“, napisao je muškarac.

Najveći udarac usledio je kada mu je supruga saopštila da želi da se sa decom vrati u Minhen, bez obzira na to da li će on krenuti sa njima.

„U ovu kuću uložio sam ceo svoj život. Sada se bojim da ću zbog svog sna izgubiti porodicu. Da li je sebično želeti da ostanem u domovini ako su supruga i deca srećniji u Nemačkoj?“, zapitao se.

Njegova ispovest pokrenula je raspravu o tome da li je važnije ostati u domovini ili pronaći sredinu u kojoj se cela porodica oseća dobro.

Dok su mu jedni savetovali da se vrati u Minhen i pokuša da sačuva porodicu, drugi su smatrali da ne treba odmah da odustane od svega što je godinama stvarao.

Ova priča pokazuje koliko povratak iz inostranstva može biti složen kada se očekivanja supružnika i dece razlikuju. Kuća može biti obnovljena, ali osećaj pripadnosti i zadovoljstvo životom ne mogu se izgraditi preko noći.