Branimir Džoni Štulić burno je reagovao na izjavu Huseina Hasanefendića Husa, gitariste Parnog valjka, koji je nedavno rekao da je nekadašnji frontmen Azre „vrhunski autor, ali loš čovek“.

Hus je u emisiji „Kakodalogija“ govorio o njihovom nekadašnjem odnosu i saradnji, tvrdeći da je Štulić teško prihvatao tuđa mišljenja.

„Džoni Štulić je loš čovek, sada evo ponovo to kažem. Ne treba mešati lik i delo. Autor vrhunskih stihova, vrhunskih pesama, ali se kao čovek pokazao kao loš“, rekao je Hus.

Štulić mu nije ostao dužan.

„Tu istu priču vrti decenijama“

U veoma dugom pisanom odgovoru Štulić se vratio u vreme kraja sedamdesetih i početaka Azre i Parnog valjka, detaljno osporavajući Husovu verziju njihove zajedničke prošlosti.

Tvrdi da Hasanefendić već decenijama ponavlja istu priču o njihovom odnosu i da pritom, po njegovom mišljenju, umanjuje ono što je Štulić doneo njihovoj tadašnjoj saradnji.

Posebno se osvrnuo na period kada su zajedno vežbali, demo-snimke Azre, kao i pesme „Jablan“ i „Kad Miki kaže da se boji“, koje je Parnom valjku prepustio za izvođenje.

Štulić tvrdi da tu nije bilo nikakvog pokroviteljstva niti Husove želje da mu „pomogne“, već da se radilo o jasnom dogovoru i uzajamnoj koristi.

Njegova poruka je, ukratko, potpuno suprotna Husovoj: po Štulićevom viđenju, nije Hus pogurao njega, već je upravo njihova kratka saradnja koristila Parnom valjku.

Oštro i o Husovom autorstvu

Štulić je u svom karakterističnom stilu otišao i mnogo dalje, ne štedeći nekadašnjeg saradnika.

Priznao mu je da je svojevremeno bio odličan solo gitarista, ali je istovremeno veoma grubo osporio njegove kompozitorske sposobnosti.

Vratio se i na stare probe, tvrdeći da su njegove pesme bile potpuno drugačije građene od Husovih, kao i da između njih nikada nije postojala ona vrsta odnosa kakvu Hasanefendić danas opisuje.

Dotakao se i snimanja prvih Azrinih singlova i albuma, produkcije Drage Mlinarca, rada u studiju, Akija Rahimovskog, ali i brojnih detalja sa tadašnje zagrebačke muzičke scene.

Najviše ga pogodila ocena da je „loš čovek“

Ipak, iz čitavog odgovora jasno je da je najveći okidač bila upravo Husova tvrdnja da dobar umetnik ne mora da bude i dobar čovek.

Štulić tvrdi da Hasanefendić takav stav ponavlja godinama, ali da nikada nije dao konkretno objašnjenje zbog čega ga smatra lošim čovekom.

Zbog toga je njegov odgovor prerastao u svojevrsno svođenje računa dugog gotovo pola veka – od prvih zajedničkih proba i novog talasa do današnjih izjava u medijima.

Ako je Husov komentar bio kratak i direktan, Štulićev odgovor bio je sve osim toga.

Otvorio je gotovo celu arhivu njihovog odnosa i jasno stavio do znanja da na priču o tome ko je kome pomogao u počecima jugoslovenskog rokenrola gleda potpuno drugačije.