Dok Italija uvodi kazne od 2.000 evra za roditelje maloletnih izgrednika, a Francuska je tokom nedavnih nemira zadržala gotovo 7.000 ljudi, Srbija iza sebe ima desetine hiljada neprijavljenih okupljanja, blokade saobraćajnica i ozbiljne napade na policiju. Zvanični podaci pokazuju da su policajci trpeli povrede i napade kamenicama, pirotehnikom i drugim predmetima, iako su imali zakonska ovlašćenja za suzbijanje nasilnih skupova. Koliko je policijska uzdržanost bila delotvorna i gde je granica između prava na protest i odgovornosti za nasilje?

Razbijeni izlozi, zapaljeni automobili, povređeni policajci i uništena javna imovina. Prizori sa evropskih ulica ponovo su otvorili pitanje koliko države treba da budu odlučne kada demonstracije prerastu u nasilje.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni odlučila je da pooštri kazne i odgovornost za takve postupke.

Italija: Ako maloletnik razbija, roditelji plaćaju

Posle nasilnih nereda u Milanu, italijanska vlada je 20. oktobra usvojila paket novih bezbednosnih mera. Roditelji maloletnika koji učestvuju u određenim nasilnim incidentima mogu biti kažnjeni sa 500 do 1.000 evra, a ako se delo ponovi, kazna može dostići 2.000 evra. Predviđena je mogućnost oslobađanja od ove sankcije ako roditelj dokaže da nije mogao da spreči postupak deteta. Za nasilno učešće u demonstracijama predviđene su kazne do pet godina zatvora i 20.000 evra.

„Ko razbija, plaća“, poručila je Meloni, naglašavajući da pravo na protest ne podrazumeva pravo na uništavanje imovine i napade na policiju. Italija će angažovati i dodatnih 500 vojnika u Milanu, dok parlament mora da potvrdi vladinu uredbu u propisanom roku.

Francuska: Gotovo 7.000 ljudi završilo u policijskom zadržavanju

Francuska je takođe odgovorila velikim brojem policijskih i pravosudnih mera. Prema podacima Ministarstva pravde, zaključno sa 8. oktobrom 2026. godine, tokom nemira povezanih sa protestima srednjoškolaca, u policijskom zadržavanju našlo se 6.877 osoba, od kojih je 5.890 bilo maloletno. Krivično gonjenje pokrenuto je protiv 2.376 osoba, dok su u gotovo 1.900 slučajeva primenjene alternativne mere. Francuske vlasti poručuju da nasilje nad policajcima i uništavanje imovine ne smeju ostati nekažnjeni. Istovremeno, javila su se upozorenja da masovna privođenja, naročito maloletnika, moraju biti zakonita i opravdana, a ne zamena za dijalog.

Srbija: Desetine hiljada neprijavljenih okupljanja

Poređenje sa Srbijom otvara posebno zanimljiva pitanja. Prema zvaničnim podacima koje je direktor policije Dragan Vasiljević predstavio u decembru 2025. godine, od tragedije u Novom Sadu, 1. novembra 2024, do 30. novembra 2025. evidentirano je čak 27.327 neprijavljenih javnih okupljanja. Samo 2. jula 2025. godine MUP je saopštio da je u prethodna 24 časa održano 117 neprijavljenih okupljanja i 87 blokada saobraćaja.

Ovi podaci pokazuju koliko se policija često suočavala sa okupljanjima koja nisu bila unapred prijavljena nadležnim organima. Zakon o javnom okupljanju predviđa prijavljivanje organizovanih skupova na otvorenom, uz određene izuzetke za spontana mirna okupljanja. Međutim, čak i kada skup nije prijavljen, to ne daje nikome pravo da napada ljude, ugrožava bezbednost ili uništava imovinu.

Policajci gađani kamenicama, povređivani tokom intervencija

Posebno ozbiljni incidenti dogodili su se tokom avgusta 2025. godine. Prema saopštenju ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića od 14. avgusta, tokom noći povređeno je 27 policijskih službenika. Dačić je tada naveo da su napadani policajci, prostorije političkih stranaka i građani različitih političkih opredeljenja. Oštećena su i službena vozila i policijska oprema. Nasilje su zabeležile i međunarodne novinske agencije.

Reuters je izveštavao o demonstrantima koji su na policijske kordone bacali kamenice, flaše, baklje i druga pirotehnička sredstva. Zabeleženi su i zapaljeni kontejneri, kao i uništavanje stranačkih prostorija. U pojedinim situacijama policajci su se nalazili iza zaštitnih štitova, dok su prema njima leteli različiti predmeti.

Takvi napadi predstavljaju ozbiljno ugrožavanje bezbednosti ljudi koji obavljaju službeni zadatak.

Policija je imala ovlašćenja za suzbijanje nasilja

Važno je podsetiti da srpska policija po članu 106 Zakona o policiji predviđa da policijski službenik može narediti razilaženje grupe koja se protivpravno ponaša ili može izazvati nasilje. Ako se grupa ne raziđe, pod zakonskim uslovima dozvoljena je primena različitih sredstava prinude, uključujući fizičku snagu, službene palice, specijalna vozila, vodene topove i hemijska sredstva. Međutim, zakon nalaže da se koristi najblaže sredstvo kojim može da se postigne zakoniti cilj, srazmerno opasnosti.

Sudovi i tužilaštva: Zašto su odluke izazivale polemike?

Još jedno pitanje koje se otvorilo u Srbiji jeste postupanje pravosuđa. Tokom 2025. godine sudovi su u pojedinim slučajevima ukidali pritvor osumnjičenima za napade na policajce, uključujući predmete u Užicu i Novom Pazaru. 

Takve odluke izazvale su kritike dela javnosti, ali i pojedinih tužilaštava, koja su smatrala da postoje razlozi za zadržavanje osumnjičenih. Mada to ne znači da su oslobođeni krivice, za sad nemamo informacije u kom pravcu idu sudski postupci.

Evropa pooštrava kazne, Srbija ima pitanje dosledne primene zakona

Italijanski odgovor na nasilje pokazuje spremnost vlade da proširi zakonske mogućnosti kažnjavanja. Francuski podaci pokazuju koliko veliki broj ljudi može biti obuhvaćen policijskim i sudskim postupcima tokom masovnih nemira. Srbija, međutim, već ima zakonske mehanizme za zaštitu ljudi, policajaca i imovine. Zbog toga je ključno pitanje ne samo koliko su visoke zaprećene kazne, već i koliko se efikasno postojeći zakoni primenjuju.