Postoje kuće u koje možete da uđete i posle mesec dana, a da vas sve dočeka isto. Vaša omiljena šolja na polici, papuče pored vrata i ono poznato pitanje: „Jesi li gladna?“

Možda vam to nekad deluje obično. Možda čak i ne primetite da je neko zapamtio kako pijete kafu, šta volite da jedete i da uvek sedate na isto mesto za stolom.

A baš u tim sitnicama krije se nešto veliko.

Postoji posebna vrsta ljubavi koja ne traži ništa zauzvrat. Ne pita koliko ste postigli, koliko zarađujete, ni zašto se niste ranije javili. Samo se obraduje kada čuje vaš glas na vratima.

Ima mnogo lepih mesta na svetu, ali malo je onih na kojima ne morate baš ništa da dokazujete. Gde možete da ćutite, budete umorni, neraspoloženi, a da vas neko svejedno gleda istim očima.

Ako imate takvo mesto, svratite. Ne mora da bude praznik, rođendan niti neki poseban razlog.

Ponekad je sasvim dovoljno da otvorite vrata i kažete: „Evo mene.“

Misao dana: Najlepši je osećaj kada znate da negde još postoji mesto za stolom koje se čuva baš za vas.