Umesto podrške, porodica je godinama trpela okrutne komentare okoline, a nakon složene operacije razdvajanja ćerki usledio je šok koji majka, kako priznaje, nikada neće zaboraviti.

U emotivnoj ispovesti za rusku televizijsku emisiju „Malahov“, Zumrijat je prvi put otvoreno govorila o teškim trenucima kroz koje je prošla sa samo 25 godina.

Uvrede koje su bolele više od svega

Roditelji Zite i Gite suočavali su se sa osudama umesto saosećanja. Zumrijat se prisetila uvreda koje su joj upućivali nepoznati ljudi, ali i bolnih naslova u novinama koji su njene ćerke predstavljali kao decu koju je Bog prokleo.

Uprkos poniženjima, ona i suprug Rašid nisu odustajali od borbe za budućnost devojčica. Sestre su želele da žive samostalno i rade različite stvari, ali ih je zajedničko telo u tome ograničavalo.

Šok posle operacije razdvajanja

Kada su Zita i Gita 2003. godine razdvojene složenom operacijom, Zumrijat je pred ćerkama pokušavala da pokaže sreću i optimizam. Međutim, kada je ostala sama, emocije su je potpuno savladale.

Majka je priznala da je u bolničkom toaletu udarala glavom o zid, toliko snažno da joj je potekla krv iz nosa. Bila je u šoku zbog prizora koji je videla nakon zahvata, iako je istovremeno znala da njene ćerke konačno dobijaju priliku za odvojen život.

Smrt jedne ćerke i nova borba za drugu

Porodicu je 2015. godine pogodila nova tragedija kada je Zita preminula u 24. godini usled otkazivanja više organa. Gita je nastavila život uz podršku majke, završila obrazovanje i postala teolog i predavač arapskog jezika i Kurana.

Ipak, ni tu se njihove nevolje nisu završile. Giti je 2019. godine dijagnostikovan rak debelog creva drugog stadijuma. Prema navodima iz intervjua, bolest je trenutno u remisiji, ali su i dalje potrebne redovne kontrole.

aa

Godine 2022. preminuo je i njen otac Rašid, nakon dva uzastopna infarkta. Zumrijat i Gita tako su ostale da se zajedno nose sa gubicima koji su obeležili njihov život.

San koji joj daje snagu

Danas Gita živi u Kirgistanu, predaje u medresi i sanja da otvori sopstvenu islamsku školu u kojoj bi se, pored verskog, izučavalo i svetovno obrazovanje.

Iako joj sestra neizmerno nedostaje, Gita kaže da je kroz snove oseća blizu sebe. U jednom od njih, kako je ispričala, Zita joj je poručila da joj je dobro.

Njihova priča svedoči o teškim iskušenjima, porodičnoj ljubavi i upornosti. Uprkos gubicima, majka i ćerka nastavljaju da se bore i čuvaju snove koji im daju snagu da idu dalje.