Čim temperature padnu, mnogi počinju da drhte čak i kada nose toplu jaknu ili borave u prostoriji u kojoj nije previše hladno. Zubi cvokoću, mišići se nekontrolisano stežu, a celo telo podrhtava bez naše volje. Iako ovaj osećaj može da bude neprijatan, drhtanje je zapravo prirodan mehanizam kojim organizam pokušava da sačuva toplotu.

Telo neprestano reguliše unutrašnju temperaturu, koja se kod većine zdravih odraslih osoba kreće oko 37 stepeni Celzijusa, uz uobičajena odstupanja. Kada receptori registruju hladnoću, nervni sistem pokreće niz reakcija kako bi smanjio gubitak toplote i održao stabilnu temperaturu.

Mišići proizvode toplotu dok drhtimo

Drhtanje nije nasumično podrhtavanje mišića, već automatska reakcija koju kontroliše mozak. Kada hipotalamus, deo mozga zadužen za regulaciju telesne temperature, proceni da je organizmu potrebno više toplote, šalje signale koji izazivaju brze i ponavljane kontrakcije mišića.

Mišići se naizmenično stežu i opuštaju, trošeći energiju, a deo te energije pretvara se u toplotu. Na taj način telo pokušava da održi odgovarajuću temperaturu čak i kada je izloženo hladnoći.

Pošto se ovaj proces odvija automatski, ne možemo jednostavno da zaustavimo drhtanje snagom volje. Tokom velike hladnoće mogu da nam se tresu ruke, noge i ramena, dok se vilica pomera tako da zubi počinju da cvokoću. Sve su to različiti oblici iste reakcije organizma.

Zašto nam se koža ježi, a ruke postaju hladne?

Drhtanje nije jedini način na koji telo reaguje na niske temperature. Ono istovremeno pokušava da smanji gubitak toplote, pa se krvni sudovi u koži i ekstremitetima sužavaju. Tako manje tople krvi dolazi do površine tela, čime se smanjuje odavanje toplote okolini.

Zbog toga prsti na rukama i nogama, nos i uši često prvi postaju hladni. Organizam na ovaj način daje prednost očuvanju temperature vitalnih organa, poput srca i mozga.

Još jedna karakteristična reakcija je ježenje kože. Sićušni mišići povezani sa dlačicama se stežu, zbog čega se dlačice podižu i na koži nastaju sitne izbočine.

Kod životinja sa gustim krznom ovaj mehanizam može da pomogne u zadržavanju sloja vazduha koji služi kao izolacija. Kod ljudi, koji imaju znatno manje telesnih dlaka, efekat zagrevanja je zanemarljiv, ali je reakcija ostala deo našeg biološkog nasleđa.

Zašto neki ljudi drhte više od drugih?

Ne reagujemo svi na hladnoću na isti način. Na to koliko brzo ćemo početi da drhtimo utiču brojni faktori, među kojima su telesna građa, količina mišićne mase, uzrast, cirkulacija, odeća, umor i opšte zdravstveno stanje.

Mišići imaju važnu ulogu u stvaranju toplote, pa razlike u mišićnoj masi mogu da utiču na reakciju organizma. Važni su i vremenski uslovi: vetar, vlaga i mokra odeća mogu da ubrzaju gubitak telesne toplote, čak i kada temperatura vazduha nije naročito niska.

Novorođenčad i starije osobe mogu da imaju manje efikasne mehanizme regulacije telesne temperature, zbog čega je kod njih posebno važno obratiti pažnju na zaštitu od hladnoće.

Da li je drhtanje uvek znak da nam je hladno?

Nije. Iako je drhtanje česta reakcija na niske temperature, može da se pojavi i u drugim situacijama.

Tokom groznice, na primer, osoba može da oseća jaku hladnoću i da drhti čak i kada joj je telesna temperatura povišena. To se događa zato što organizam, pod uticajem procesa koji prate infekciju, privremeno podiže ciljnu temperaturu i pokušava da je dostigne. Zbog toga se mogu javiti drhtavica i osećaj hladnoće.

Drhtanje može da bude povezano i sa snažnim emocijama, strahom, stresom ili padom nivoa šećera u krvi. Ako se javlja često, bez jasnog razloga ili uz druge zabrinjavajuće simptome, trebalo bi potražiti savet lekara.

Posebno je važno obratiti pažnju na drhtanje nakon dužeg izlaganja hladnoći. Ako se uz njega pojave zbunjenost, izražena pospanost, nespretnost ili otežan govor, moguće je da je došlo do hipotermije, odnosno opasnog pada telesne temperature. U takvoj situaciji neophodna je hitna medicinska pomoć.

Šta treba da uradimo kada počnemo da drhtimo?

Ako drhtimo zbog hladnoće, najvažnije je da se sklonimo u topliji prostor, skinemo mokru odeću i obučemo suve slojeve garderobe. Korisno je zaštititi glavu, šake i stopala i postepeno se zagrevati.

Drhtanje je, dakle, jedan od načina na koji nas telo upozorava da gubi toplotu i pokušava da se zaštiti. Ipak, ne treba zanemariti situacije u kojima se javlja bez izlaganja hladnoći ili je praćeno drugim simptomima, jer tada može da ukazuje na neki drugi problem.