Jesen donosi obilje ukusnog i hranljivog voća i povrća, ali se među sezonskim namirnicama posebno izdvaja jedna voćka koju mnogi već imaju u svojoj kuhinji – jabuka. Osim što je praktična užina, ona sadrži vlakna i biljna jedinjenja koja mogu povoljno da utiču na različite funkcije organizma.

Ako želite da kroz ishranu podržite zdravlje srca, creva i mozga, jabuke su dobar izbor za svakodnevni jelovnik. Tri nutricionistkinje objašnjavaju koje se njihove nutritivne prednosti posebno izdvajaju i zašto je korisno jesti ih zajedno sa korom.

Zašto su jabuke dobre za organizam?

Jabuke su izvor prehrambenih vlakana i polifenola, biljnih jedinjenja koja imaju antioksidativna svojstva. Među vlaknima se izdvaja pektin, rastvorljivo vlakno koje ima važnu ulogu u varenju i može da doprinese održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi.

Nutricionistkinja Eliza Vitaker ističe da su upravo pektin i polifenoli među sastojcima koji jabuke čine vrednim delom uravnotežene ishrane.

Vlakna pomažu pravilnom funkcionisanju sistema za varenje, doprinose osećaju sitosti i predstavljaju važan deo ishrane koja podržava zdravlje creva. Jedna srednja jabuka sadrži približno četiri grama vlakana, mada količina zavisi od veličine i sorte.

Kako jabuke utiču na zdravlje creva i srca?

Zahvaljujući pektinu, jabuke mogu da doprinesu zdravlju crevne mikrobiote, odnosno zajednice mikroorganizama koji žive u digestivnom traktu. Pektin služi kao hrana korisnim crevnim bakterijama, a njegovo razlaganje stvara jedinjenja koja imaju važnu ulogu u funkcionisanju creva.

Nutricionistkinja Alisa Smolen navodi da jabuke mogu da budu koristan deo ishrane usmerene na očuvanje zdravlja creva, ali i na održavanje povoljnog nivoa holesterola.

Rastvorljiva vlakna, poput pektina, mogu da pomognu u snižavanju LDL holesterola kada se redovno unose u okviru odgovarajuće ishrane. Ipak, jabuke nisu zamena za terapiju niti mogu same da reše problem povišenog holesterola.

Jabuke sadrže antioksidanse važne za mozak

Osim vlakana, jabuke sadrže i polifenole, među kojima je kvercetin, biljno jedinjenje sa antioksidativnim svojstvima. Njegova koncentracija može da bude veća u kori, zbog čega je, kada je moguće, korisno jesti jabuke zajedno sa njom.

Nutricionistkinja Keri Gabrijel objašnjava da se kvercetin proučava zbog mogućeg zaštitnog delovanja na ćelije, uključujući neurone, odnosno osnovne ćelije nervnog sistema.

Pojedina istraživanja ispitivala su i vezu između unosa jabuka i kognitivnih sposobnosti, poput pamćenja i razmišljanja. Ipak, potrebno je još kvalitetnih istraživanja kako bi se pouzdano utvrdilo u kojoj meri samo konzumiranje jabuka može da utiče na ove funkcije.

Polifenoli i flavonoidi iz voća i povrća proučavaju se i zbog moguće uloge u regulaciji upalnih procesa u organizmu. Zbog toga jabuke mogu da budu koristan deo raznovrsne ishrane koja uključuje različite vrste voća, povrća, integralnih žitarica i drugih hranljivih namirnica.

Da li jabuke treba jesti sa korom?

Ako želite da unesete što više vlakana i biljnih jedinjenja, jabuke je najbolje jesti sa korom, pod uslovom da ih prethodno dobro operete pod mlazom vode.

Kora sadrži deo vlakana i polifenola, pa ljuštenjem možete da uklonite deo korisnih sastojaka. Ipak, i oljuštena jabuka ostaje hranljiva namirnica.

Jabuke možete jesti sveže, dodati ih ovsenoј kaši, kombinovati sa jogurtom ili koristiti u pripremi različitih jela. Najvažnije je da budu deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, a ne da se oslanjate samo na jednu namirnicu za očuvanje zdravlja.

Zahvaljujući vlaknima, vitaminima i biljnim jedinjenjima, jabuka je jednostavan izbor za užinu tokom cele jeseni. Redovno konzumiranje voća, uz druge zdrave navike, može da doprinese očuvanju zdravlja srca, creva i celokupnog organizma.