Džinovska pojasovka, duga oko pet metara, retko se viđa jer uglavnom živi na velikim dubinama, daleko od ljudskih očiju.

Vest o njenom pojavljivanju brzo se proširila društvenim mrežama, gde su pojedini korisnici počeli da spekulišu da bi ovaj događaj mogao da najavi snažan zemljotres. Razlog za takve tvrdnje krije se u starom verovanju prema kojem se pojava ove ribe povezuje sa potresima i cunamijima.

Ipak, naučna istraživanja do sada nisu potvrdila da postoji pouzdana veza između pojavljivanja pojasovke i prirodnih katastrofa.

Zašto ovu ribu nazivaju „ribom sudnjeg dana“?

Pojasovka je dubokomorska riba neobičnog izgleda koja može da dostigne impresivne dimenzije. Njeno izduženo, srebrnkasto telo i crvena leđna peraja čine je lako prepoznatljivom.

U japanskom folkloru poznata je kao „riba sudnjeg dana“, a njena pojava tradicionalno se tumačila kao upozorenje na predstojeće katastrofe. Takva verovanja opstala su do danas, pa svako novo pojavljivanje ove životinje na obali izaziva brojne reakcije.

Upravo zbog toga, otkriće na plaži u čileanskom mestu Mejillones privuklo je veliku pažnju. Na društvenim mrežama pojavili su se komentari ljudi koji strahuju da bi područje moglo da pogodi snažan zemljotres.

Geofizičar upozorava na rizik od zemljotresa

Dodatnu pažnju izazvale su izjave geofizičara Stefana Burnsa, koji je govorio o mogućnosti snažnog zemljotresa duž zapadne obale Severne ili Južne Amerike do 2030. godine.

Međutim, takve procene ne predstavljaju potvrdu da će se zemljotres dogoditi u određenom trenutku, niti su povezane sa pojavom pojasovke. Čile i zapadna obala SAD nalaze se u seizmički aktivnim područjima, gde postoji prirodan rizik od snažnih potresa.

Zbog toga je važno razlikovati procene seizmičkog rizika od tvrdnji da određena životinja može da predvidi kada će se zemljotres dogoditi.

dsds

Šta kažu naučnici?

Istraživanje japanskih naučnika, objavljeno 2019. godine u časopisu Bulletin of the Seismological Society of America, analiziralo je 336 prijava pojavljivanja dubokomorskih riba i 221 zemljotres magnitude veće od 6,0 u Japanu, zabeležene između 1928. i 2011. godine.

Istraživači nisu pronašli statistički značajnu vezu između pojavljivanja ovih riba i zemljotresa. Zaključili su da podudarnosti koje se ponekad primećuju ne predstavljaju pouzdan dokaz da životinje mogu da najave katastrofu.

Iako pojasovka i dalje intrigira naučnike i javnost, njeno pojavljivanje na obali samo po sebi nije razlog da se očekuje zemljotres. Stručnjaci se u proceni seizmičkih opasnosti oslanjaju na geološke podatke i naučne metode, a ne na folklorna verovanja.

Neobično otkriće u Čileu zato je pre svega podsetnik na to koliko je dubokomorski svet još uvek nedovoljno istražen, dok strahove od predstojećih katastrofa treba posmatrati kroz proverene naučne informacije.