U domu koji je prepun mališana vlada veliko siromaštvo, deca često nemaju obuću, a neka odlaze na spavanje gladna. Potresna priča otkriva svakodnevicu porodice koja se bori da preživi.
Sadek živi sa suprugama i decom u provinciji Uruzgan, gde se svakodnevno suočava sa pitanjem kako da obezbedi dovoljno hrane za sve. Prema njegovom svedočenju, više od 70 dece dobio je tokom godina, ali je 58 njih i dalje živo. Brojna porodica postala je prevelik teret za njegove skromne prihode.
Ne pamti imena sve svoje dece
U razgovoru za BBC, Sadek je otvoreno govorio o teškoćama sa kojima se suočava. Priznao je da zbog ogromnog broja potomaka ponekad ne može da se seti svih njihovih imena, pa ih često jednostavno oslovljava rečima „sine” ili „dete”.
Kada se mališani okupe u kući, mora da ih prebroji kako bi proverio da li su svi prisutni. Jednom prilikom, dok je porodica sedela oko obroka, primetio je da jedno dete nedostaje, ali nije znao o kome je reč. Tek nakon razgovora sa njihovim majkama saznao je da je jedan od sinova otišao kod rodbine.
Zaboravljanje imena izazvalo je problem i prilikom udaje jedne od njegovih ćerki. Sadek je verskom službeniku greškom izgovorio ime druge devojke, pa je morao da pošalje sina da proveri tačan podatak.
Ipak, mnogo ozbiljniji problem predstavlja činjenica da ne uspeva da prehrani sve članove porodice.
Deca su bosa, a za kuvanje koriste papir
Uslovi u kojima žive daleko su od onoga što je potrebno za normalno odrastanje. Kuća nema odgovarajuća vrata i prozore, a porodici nedostaje novca za ogrev, odeću i obuću.
Sadek je ispričao da mnoga deca hodaju bosa, dok se za pripremu hrane, umesto drva, koristi papir. Iako u kući imaju peć, nemaju dovoljno sredstava da redovno kupuju gorivo.
Njegova zarada zavisi od posla u prodavnici automobila. Za svaki prodati automobil dobija približno 14 evra, zbog čega nema siguran prihod na koji bi mogao da računa. Pojedina deca takođe rade, dok druga sakupljaju papir i plastiku koji mogu da posluže za loženje.
Uprkos njihovom trudu, novca često nema dovoljno ni za osnovne potrebe, a školovanje dece predstavlja dodatni finansijski izazov.
Supruge su bile maloletne kada su se udale
Posebno potresan deo priče odnosi se na rane brakove. Prema navodima iz reportaže, Sadekove supruge imale su između 13 i 16 godina kada su se udale za njega.
Još kao devojčice suočile su se sa trudnoćama i odgovornošću za podizanje dece, iako ni same nisu bile dovoljno odrasle da se lako nose sa takvim obavezama.
Sadek je govorio i o deci koju je porodica izgubila. Pojedini mališani, prema njegovim rečima, umrli su od bolesti poput tuberkuloze, velikog kašlja i malih boginja. Osvrćući se na te tragedije, priznao je da njegove supruge nisu imale dovoljno znanja i iskustva za brigu o novorođenčadi.
„Nikada ne bih imao toliko dece”
Uprkos siromaštvu, porodica je tokom godina nastavila da raste, a Sadek danas priznaje da nije uspeo da ispuni sve obaveze koje je imao kao roditelj.
„Da sam znao da će situacija jednog dana postati toliko teška, nikada ne bih imao toliko dece”, priznao je u razgovoru za BBC.
Njegova priča oslikava težak život u kojem su hrana, topla odeća i siguran krov nad glavom svakodnevni izazovi. Dok se deca okupljaju oko oca, najveće pitanje ostaje kako će porodica obezbediti ono bez čega nijedno dete ne bi smelo da odrasta — dovoljno hrane, sigurnost i osnovne uslove za život.
Komentari (0)