U petak ćemo možda izlaziti iz kuće u laganim jaknama, a već sutradan tražiti zimske kapute. Srbiju ove nedelje očekuje vreme kakvo se retko viđa sredinom novembra. Temperatura bi u pojedinim gradovima mogla da dostigne čak 26 stepeni, da bi za manje od 24 sata usledilo osetno zahlađenje, uz kišu, jak vetar, a na planinama i sneg. Ovakve promene posebno su važne za ljude koji imaju problema sa srcem, pritiskom i disanjem.

Ako ste ovih dana sklonili laganiju garderobu i pripremili debele jakne, nemojte se iznenaditi ako vam u petak ponovo bude pretoplo.

Novembar nam sprema pravi vremenski preokret. Posle kišnih, sivih i hladnijih dana, sa juga stiže znatno topliji vazduh, pa bi u pojedinim krajevima Srbije moglo da bude toplije nego u mnogim prolećnim danima.

Međutim, to neće dugo potrajati.

Prema prognozama meteorologa, već krajem petka stiže promena vremena, a subota donosi nagli pad temperature.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da razlika između najtoplijeg dela petka i temperature tokom vikenda u pojedinim mestima može da dostigne i oko 20 stepeni.

Petak, 13. novembar, mogao bi da iznenadi celu Srbiju

U utorak, 10. novembra, preovlađivaće oblačno vreme, mestimično sa kišom. Najviša temperatura biće uglavnom od 13 do 16 stepeni, dok će u Negotinskoj Krajini biti znatno hladnije, oko sedam stepeni.

Već u sredu očekuje se postepeno otopljenje, a četvrtak donosi temperature koje će u mnogim krajevima preći 20 stepeni.

Najveće iznenađenje moglo bi da stigne u petak.

Meteorolog Đorđe Đurić najavljuje mogućnost da temperatura u Loznici i Valjevu dostigne čak 25 do 26 stepeni.

To je neobično toplo vreme za sredinu novembra.

U Beogradu se, prema zvaničnoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u četvrtak očekuju oko 23, a u petak oko 22 stepena. Za Kragujevac je u petak prognozirano do 24 stepena.

Dakle, veoma toplo vreme je izvesno, ali konačne najviše temperature zavisiće od razvoja vremenskih prilika.

Zašto će u novembru biti toplo kao u proleće?

Za ovako visoke temperature zaslužna je topla vazdušna masa koja stiže sa područja Mediterana.

Istovremeno, nad Atlantikom jača ciklon, što doprinosi izraženom južnom strujanju vazduha prema našem području.

U zapadnoj Srbiji dodatno zagrevanje može da nastane i zbog takozvanog fenskog efekta.

To je pojava pri kojoj se vazduh, nakon prelaska preko planinskih predela, spušta i zagreva, pa na pojedinim mestima temperatura može biti znatno viša nego u okolini.

Zbog toga bi najtoplije moglo da bude upravo u Podrinju i Kolubarskom okrugu.

Ipak, ovo ne znači da nam se vraća leto. Reč je o kratkotrajnom prodoru toplog vazduha, nakon kojeg stiže hladniji front.

Već u subotu vadimo zimske jakne

Velika promena očekuje se u petak uveče i tokom noći ka suboti.

Hladniji vazduh prodiraće sa severozapada, a južni i jugoistočni vetar postepeno će skretati na severozapadni.

Uz naoblačenje i kišu, temperatura će početi naglo da pada.

U pojedinim gradovima, gde je prethodnog dana bilo više od 20 stepeni, u subotu će biti tek oko deset.

Prema petodnevnoj prognozi RHMZ-a, u Beogradu se za subotu očekuje oko 10 stepeni, u Novom Sadu takođe oko 10, a u Kragujevcu oko 11.

Najizraženiji pad mogao bi da se oseti u zapadnim delovima zemlje.

Na višim planinama kiša bi kratkotrajno mogla da pređe u sneg.

Od nedelje se očekuje suvo, ali hladnije vreme.

Šta ovakva promena vremena znači za zdravlje?

Kada se u kratkom periodu smene veoma topao i znatno hladniji dan, nije dovoljno samo promeniti garderobu.

Osobe koje imaju određene hronične bolesti trebalo bi da obrate pažnju i na to kako se osećaju.

Važno je, međutim, znati da sama promena temperature ne znači da će se svako razboleti. Većina zdravih ljudi može da se prilagodi ovakvim oscilacijama bez ozbiljnijih problema.

Veći oprez potreban je kod starijih osoba i onih koji već imaju srčane, vaskularne ili plućne bolesti.

Srčani bolesnici i ljudi sa visokim pritiskom treba da budu oprezniji

Kada zahladni, krvni sudovi mogu da se suze kako bi telo smanjilo gubitak toplote.

Zbog toga krvni pritisak može da poraste, a srce da bude dodatno opterećeno.

Američko udruženje za srce upozorava da izlaganje hladnoći može predstavljati veći rizik za osobe sa već postojećim kardiovaskularnim bolestima.

Zato bi ljudi koji imaju hipertenziju trebalo da nastave redovno da uzimaju propisanu terapiju i mere pritisak prema preporuci lekara.

Nije dobro samostalno povećavati ili smanjivati doze lekova samo zato što se promenilo vreme.

Ako planirate rad u dvorištu, nošenje teškog tereta ili neki drugi veći napor, nemojte naglo započinjati intenzivnu aktivnost na hladnoći, posebno ako već imate srčane tegobe.

Hladan vazduh može da smeta i ljudima sa astmom

Nagli prelazak sa toplijeg na hladnije i vetrovito vreme nekim ljudima može da oteža disanje.

Hladan vazduh može da nadraži disajne puteve, naročito kod osoba koje imaju astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća.

Mogu se javiti kašalj, sviranje u grudima ili osećaj stezanja.

Zato je važno da osobe sa ovim bolestima nastave redovno da koriste propisane lekove i da pri izlasku na hladan vazduh zaštite nos i usta šalom.

Ako se tegobe pogoršavaju ili je potrebno češće koristiti lek za brzo olakšanje disanja, treba se obratiti lekaru.

Pet stvari koje možete da uradite pre zahlađenja

Nemojte da vas petak sa prolećnim temperaturama zavara. Već za vikend uslovi će biti znatno drugačiji.

Zato je korisno da:

  • Oblačite garderobu u slojevima, jer jutarnja i dnevna temperatura mogu znatno da se razlikuju.

  • Ako imate hipertenziju, pratite krvni pritisak u skladu sa savetima lekara.

  • Nastavite da uzimate redovnu terapiju, bez samostalnih promena doze.

  • Prilikom boravka na hladnoći izbegavate naglo i preterano fizičko naprezanje.

  • Ako imate astmu ili drugu hroničnu bolest pluća, pripremite propisanu terapiju i zaštitite disajne puteve od hladnog vazduha.

Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji nisu samo uobičajena nelagodnost zbog vremenskih prilika.

Jak bol ili pritisak u grudima, iznenadna slabost jedne strane tela, otežan govor ili ozbiljno gušenje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Takve simptome nikada ne treba pripisivati samo promeni vremena.

Ne odlažite zimske stvari, novembarsko otopljenje neće dugo trajati

Srbija će u narednim danima proći kroz nekoliko potpuno različitih vremenskih prilika.

Od kiše i jesenjih temperatura, preko prolećno toplog petka, pa sve do hladnog vikenda sa mogućim snegom na planinama.

Za sada je najvažnije zapamtiti dva datuma: petak, 13. novembar, donosi vrhunac otopljenja u delu zemlje, a subota, 14. novembar, naglu promenu vremena.

Zato, ako ste pomislili da ove nedelje možete da odložite kaput, sačekajte još malo.

Novembar će nas podsetiti da se vreme ponekad promeni brže nego što stignemo da se presvučemo.