Čim stignu hladni dani, većina nas radi isto – pojača grejanje i gleda da u kući bude što toplije. Mnogi termostat drže na 21 stepenu, uvereni da je to idealna temperatura za boravak. Međutim, možda upravo zbog te navike trošite više nego što morate. Postoji temperatura na kojoj dom može da bude dovoljno topao, a potrošnja energije manja.

Grejna sezona je počela, a sa njom i dobro poznata briga oko računa. Koliko ćemo potrošiti ovog meseca, hoće li grejanje poskupeti i da li postoji način da uštedimo, a da se pritom ne smrzavamo u sopstvenoj kući?

Kako piše poljski portal RMF24, temperatura od 21 stepen, koju mnogi smatraju idealnom, nije nužno potrebna u svakoj prostoriji i svakom domaćinstvu.

Prema preporukama koje prenosi ovaj portal, 18 stepeni može da bude odgovarajuća polazna temperatura za zdrave odrasle osobe, posebno ako je kuća dobro izolovana i nema promaje.

Naravno, to ne znači da svi treba odmah da smanje grejanje na 18 stepeni. Mnogo toga zavisi od godina, zdravstvenog stanja i samog prostora u kojem živite.

Ne mora svaka soba da bude podjednako topla

Razmislite samo koliko puta tokom dana grejete prostoriju u kojoj niko ne boravi. Ili koliko često držite istu temperaturu u dnevnoj i spavaćoj sobi, iako ih ne koristite na isti način.

Upravo tu može da se napravi razlika.

Prema preporukama koje prenosi RMF24, temperature možete prilagoditi nameni prostorije:

  • Dnevna soba: 19–20 stepeni, naročito kada u njoj provodite veče.

  • Spavaća soba: 17–18 stepeni, ako vam takva temperatura prija.

  • Kupatilo: 20–21 stepen tokom korišćenja.

Ipak, za starije osobe, bebe i ljude sa hroničnim bolestima često je potrebna viša temperatura. Njima se ne preporučuje da smanjuju grejanje samo radi uštede.

Koliko možete da uštedite ako smanjite grejanje?

Ovde dolazimo do dela koji će posebno zanimati one koji sami regulišu i plaćaju potrošnju energije.

Čak i smanjenje temperature za jedan stepen može da donese određenu uštedu. Uz pravilno podešavanje termostata i manje gubitke toplote, troškovi grejanja u pojedinim domaćinstvima mogu biti niži i do desetak procenata.

Međutim, to nije zagarantovana ušteda. Sve zavisi od izolacije, načina grejanja, spoljne temperature i toga kako vam se obračunava potrošnja.

Na primer, ako vam mesečni račun za grejanje iznosi 15.000 dinara, ušteda od 10 odsto značila bi 1.500 dinara manje. Za celu sezonu ta razlika može da bude značajna.

Naravno, ako daljinsko grejanje plaćate po fiksnoj površini stana, a ne prema stvarnoj potrošnji, samo smanjivanje termostata ne mora da umanji račun.

Još tri stvari na koje treba da obratite pažnju

Nema mnogo koristi od smanjivanja termostata ako vam toplota neprestano izlazi kroz prozore i vrata.

Zato proverite da li prozori dobro dihtuju, da li radijatori ravnomerno greju i da li je potrebno da se odzrače.

Nemojte ni zaklanjati radijatore velikim komadima nameštaja ili debelim zavesama. Tako otežavate širenje toplote po prostoriji.

Ako želite da probate nižu temperaturu, nemojte je odmah smanjivati za tri ili četiri stepena. Krenite postepeno, po pola stepena, i pratite kako se osećate.

Nekome će 19 stepeni biti sasvim prijatno, dok će drugome i 21 stepen delovati hladno. Na osećaj toplote utiču i vlažnost vazduha, izolacija zidova i promaja.

Zato, pre nego što sledeći put automatski pojačate grejanje, pogledajte koliko je stepeni u sobi. Možda vam je prijatno i na nešto nižoj temperaturi, a račun na kraju meseca bude bar malo manji.