Srpska pravoslavna crkva danas, 28. avgusta, slavi p raznik Uspenja Presvete Bogorodice , ili Veliku Gospojinu, kako se taj praznik naziva u narodu.

To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.

Praznik, kojim se završava četrnaestodnevni post, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona, prema predanju, uspela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja".

Prema predanju, bogorodica je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, a nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Prazniku prethodi dvonedeljni post , a 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.

Box: Enterfilet

U nekim krajevima kažu da je najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti u periodu između dve Gospojine - Velike i Male. Tada se po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Običaj je da se od Velike do Male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih , pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.