Koliko puta ste poslednjih godina bili meta internet prevaranata? U vremenu kada su prevare sve sofisticiranije, a lažne poruke i izmišljeni računi sve češće stižu na adrese građana, čak i najmanja doza sumnje može napraviti razliku između bezbednosti i finansijskog gubitka.

Prema savetu stručnjaka za zaštitu potrošača, građani imaju na raspolaganju jedan vrlo jednostavan alat koji može pomoći da prepoznaju sumnjive uplate – bankovni IBAN broj.

Šta je IBAN i zašto je važan?

IBAN (međunarodni broj bankovnog računa) sastoji se od do 34 karaktera, a svaki znak ima tačno određenu funkciju. Prva dva slova otkrivaju državu u kojoj je račun otvoren – i to je upravo podatak koji treba pažljivo posmatrati.

Naime, sve je više slučajeva u kojima građani dobijaju zahteve za uplatu od navodno uglednih evropskih firmi, ali se ispostavi da njihov IBAN vodi u neku sasvim drugu zemlju. Na primer, ako vam „nemačka firma“ pošalje račun sa IBAN oznakom TR (Turska) ili CF (Centralnoafrička Republika) – to je jasan alarm da je u pitanju prevara, piše Fenix magazin.

Crna lista problematičnih računa

Nemačka organizacija za zaštitu potrošača Verbraucherzentrale Brandenburg navodi da je neslaganje zemlje po IBAN-u sa navodnim poreklom firme jedan od najočitijih znakova da je građanin meta prevare. Ugledne nemačke firme koriste račune otvorene u nemačkim bankama – dakle IBAN koji počinje oznakom „DE“ i ima ukupno 22 znaka.

Hrvatski IBAN počinje sa „HR“, a sastoji se od 21 znaka. Ako dobijete zahtev za uplatu sa IBAN-om koji ne odgovara zemlji iz koje pošiljalac tvrdi da dolazi, to je ozbiljan znak za uzbunu.

Verbraucherzentrale redovno ažurira crnu listu bankovnih računa koji su povezani sa sumnjivim i lažnim agencijama za naplatu dugova. Takve organizacije šalju preteće poruke o izvršenju, blokadi plate ili sudskim postupcima – i to bez ikakvog pravnog osnova.

Ne reagujte impulsivno

Ako dobijete sumnjivu opomenu ili zahtev za uplatu, stručnjaci savetuju: Ne uplaćujte odmah! Prvo proverite IBAN broj – i to iz pouzdanih izvora. Verbraucherzentrale nudi i besplatan online alat koji procenjuje legitimnost zahteva za uplatu. Dovoljno je uneti nekoliko osnovnih podataka, i alat odmah pokazuje da li je dug osnovan ili ne.

Dostupan je i obrazac za odgovor, kojim možete osporiti neosnovane zahteve.

Ključni znakovi prevare

Ako vam zahtev za uplatu stigne sa IBAN-om iz nepoznate zemlje – posebno ako ta zemlja nije članica EU – ili ako se ime primaoca ne slaže sa imenom firme, gotovo sigurno se radi o pokušaju prevare.

Takođe, nikada ne koristite kontakt podatke iz sumnjive poruke. Umesto toga, kontaktirajte svoju banku ili nadležnu instituciju preko zvaničnih kanala.

Internet prevare u Srbiji – statistika

Prema podacima nadležnih organa, broj internet prevara i drugih visokotehnoloških krivičnih dela u Srbiji poslednjih godina znatno raste. MUP je ukazao da je broj krivičnih dela u oblasti sajber-kriminala znatno uvećan – između 2019. i 2022. zabeleženo je preko 1.000 slučajeva više nego u prethodnom četvorogodišnjem periodu, a 2022. je imao 38% više otkrivenih prekršaja nego 2019. godinusocta.mup.gov.rs. Samo u 2024. godini, odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova stiglo je preko 170 krivičnih prijava vezanih za „internet kriminal“ (prevare, fišing, sajber-ucene i dr.)rts.rs. Istovremeno, Više javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primilo je više od 2.500 zahteva građana za proveru sumnjivih sajtova ili poruka za koje se sumnja da su kriminalne. Eksperti takođe konstatuju da su u Srbiji prošle godine internet fišing prevare porasle za oko 54% u odnosu na 2023. godinurts.rs.

Rast prijava: U 2024. zabeleženo je више од 170 prijava za „internet kriminal“ (visokotehnološki kriminal) MUP-u, što ukazuje na trend rasta broja prevara preko internetarts.rs.

Zahtevi tužilaštvu: Tokom iste godine podneto је преко 2.500 zahteva Tužilaštvu za proveru sumnjivih internet aktivnostirts.rs.

Fišing prevara: Upozoreno je da su fišing (lažne email ili SMS poruke) i druge prevare postale izuzetno učestale, sa znatnim procentualnim porastom u odnosu na ranije godinerts.rs.

Ovaj rast potvrđuju i nezavisna istraživanja i analize (npr. Beogradski centar za bezbednosnu politiku) – zvanična statistika pokazuje porast sajber napada (njih oko 26 miliona u Srbiji tokom 2020. godine), što je rezultat masovnih pokušaja neovlašćenog pristupa i prikupljanja podatakabezbednost.org. Građani i kompanije sve češće prijavljuju da su prevareni nakon što su ostavili svoje podatke ili izvršili uplatu na račun koji je navodno dao kupac ili partner, ali je u stvari bio lažannbs.rs.

Lažni IBAN i internet prevare

Posebna pažnja posvećuje se prevarama sa lažnim ili izmenjenim IBAN brojevima. Često se dešava da prevaranti presretnu dopisivanje preduzeća sa stranim partnerima i u poslednjem trenutku promene IBAN u instrukcijama za plaćanje. Na taj način žrtva, misleći da plaća partneru, zapravo uplaćuje novac na račun prevaranata. MUP je konkretno opisao slučajeve u kojima je nepoznati izvršilac, nakon što je hakovao imejl sačinjenog sa legitimnim instrukcijama, poslao novu poruku sa izmenjenim dispozicijama za plaćanje – drugim IBAN-om. Narodna banka Srbije je takođe upozoravala domaće firme da provere instrukcije dobijene mejlom: zabeleženi su slučajevi da su kompanije upotrebljavale pogrešan račun dobijen elektronskim putem i tim postupkom uzele učešće u prevari, misleći da plaćaju kupoprodaju stranom dobavljačunbs.rs. NBS napominje da banka isplaćuje uplatu tačno na IBAN koji je klijent uneo, tako da u tom slučaju novac odlazi prevarantima. Stoga institucije savetuju da uvek „zaključite“ instrukcije – direktno pozovete poslovnog partnera ili proverite legitimnost računa pre slanja novca (npr. pozivanjem banke tog partnera).

Prema saopštenjima nadležnih, u Srbiji ne postoji javno objavljeni spisak (crna lista) sumnjivih IBAN računa. Narodna banka i policija ne vode otvorene baze podataka sa “nepoverenim” brojevima računa koje bi građani mogli sami da proveravaju. Umesto toga, saveti su da se u slučaju sumnje obrati pažnja na upozorenja nadležnih (npr. napominju da Narodna banka nikada ne traži lične finansijske podatke putem elektronske poštenbs.rs), kao i da se informacije o poznatim prevarama potraže na zvaničnim kanalima (saopštenja MUP, NBS, Nacionalnog CERT-a). Takođe, građani mogu da kontaktiraju svoju banku ili Narodnu banku (npr. putem info centra 0800 111 110) kako bi proverili da li je neki broj računa poznat kao prevarantski.

Alati za proveru IBAN brojeva

Iako nema posebne crne liste, dostupni su neki online alati koji proveravaju validnost IBAN broja i pripadajuće banke. Na primer:

IBAN.rs / IBAN.com: Internet servisi za proveru IBAN-a koji validiraju format i kontrolne cifre IBAN broja, kao i to kojoj banci i zemlji IBAN pripada (npr. [IBAN.rs] ili globalni [IBAN.com] pružaju ovakvu mogućnost). Ovi alati vam mogu reći da li je IBAN broj tehnički ispravan i navode podatke o banci na koji se odnosi.

Wise, Convera i drugi IBAN proverači: Nekoliko servisa (npr. Wise-ov IBAN Checker ili Convera provera IBAN-a) omogućava automatsko proveravanje IBAN brojeva iz Srbije i sveta, najviše gledajući da li je kod ispravan.

NBS – Jedinstveni registar računa: Iako javno nedostupan, NBS interno ima registar svih domaćih računa; banke u Srbiji mogu proveriti validnost domaćih IBAN-ova putem ovog registra. Građani se za proveru zahteva kod svoje banke, koja može upotrebiti Jedinstveni registar računa da potvrdi otvorenost datog IBAN-a (mada često obavezna konsultacija zahteva uvid u više baze podataka).

U svakom slučaju, pri svakoj online kupovini ili prenosu novca savetuje se da ne šaljete novac isključivo na osnovu podataka iz sumnjivih mejlova ili poruka – već da dodatno potvrdite brojeve računa. Korisno je proveriti bankarski račun drugom metodom: pozivom poslovnom partneru, direktno kod banke ili pomoću naprednih alata za proveru IBAN formata. Tako se smanjuje rizik da će novac završiti na računu prevaranata, čime je ova vrsta kriminala u velikoj meri sprečena.

Izvori: zvanične objave MUP-a i NBS-a (izveštaji o sajber-kriminalu, saopštenja za javnost) kao i izveštaji Nacionalnog CERT-a Republike Srbijerts.rsrts.rsnbs.rs. Ćinjenice o porastu onlajn prevara potkrepljuju analiza sajber bezbednosti Srbija i stručni članci, dok su detalji o IBAN-proverama preuzeti iz zvaničnih upozorenja NBS i saveta policije.