Snimljena dvostruka

Ali ređi tip supernove uključuje drugačiju vrstu zvezde, takozvanog belog patuljka – i dvostruku eksploziju. Naučnici su prvi put dobili fotografske dokaze o ovoj vrsti supernove, koristeći veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije sa sedištem u Čileu.

Slika prikazuje mesto eksplozije otprilike 300 godina nakon što se dogodila, sa dve koncentrične ljuske elementa kalcijuma koje se kreću ka spolja.

Ova vrsta eksplozije, nazvana "supernova tipa Ia", uključivala bi interakciju između belog patuljka i zvezde pratioca koja kruži u bliskoj orbiti – ili drugog belog patuljka ili neobične zvezde bogate helijumom – u onome što se naziva binarni sistem.

„Vremensko kašnjenje između dve detonacije je u suštini određeno vremenom koje je potrebno da detonacija helijuma putuje od jednog pola zvezde do drugog. To je samo oko dve sekunde“, rekao je astrofizičar i koautor studije Ivo Zajtenzal, gostujući naučnik na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.

Kod češćeg tipa supernove, ostatak masivne eksplodirale zvezde ostaje u obliku guste neutronske zvezde ili crne rupe.

Astronomi su koristili instrument MUSE, Multi-Unit Spectroscopic Explorer, na teleskopu u Čileu da bi mapirali distribuciju različitih hemijskih elemenata nakon supernove. 

Iako su naučnici znali za postojanje "supernova tipa Ia", do sada nije bilo jasnih vizuelnih dokaza o takvoj dvostrukoj detonaciji. "Supernove tipa Ia" su važne sa stanovišta nebeske hemije jer stvaraju teže elemente poput kalcijuma, sumpora i gvožđa, prenos