Pre više od 800.000 godina, ljudska vrsta bila je na ivici izumiranja, pokazala su nedavna istraživanja međunarodnog tima naučnika.

Korišćenjem naprednih metoda, poput Fitkola i analizom genoma savremenih ljudi, otkriveno je da su preci ljudi, neandertalci i denisovci prošli kroz period ozbiljne demografske krize.

Tokom tih 100.000 godina, broj plodnih jedinki zajedničkog pretka nije prelazio 1.280.

Ovo je poznato kao faza „uskog grla“ u populacionoj genetici.

Tokom ovih kriznih perioda, normalna dinamika selekcije i adaptacije je poremećena, a slučajni faktori, poput genetskog izdvajanja, postaju dominantni, što može dovesti do fiksacije neobičnih genetskih varijanti u populaciji.

Zanimljivo je da istraživanja sugerišu da je jedan od ključnih trenutaka za ljudsku evoluciju bila fuzija dva hromozoma naših predaka, što je rezultiralo u nastanku hromozoma 2, specifičnog za moderne ljude.

Ova dramatična promena hromozoma verovatno je bila povezana sa pojavom poslednjeg zajedničkog pretka ljudi, neandertalaca i denisovaca, homo - heidelbergensis ili hajdelberškog čoveka.

tokom ili odmah nakon perioda „uskog grla“, kasnije se proširio na Evroaziju, adaptirajući se na nove lokalne uslove.

Zanimljivo je da se ovo razdoblje, iako razarajuće za ljudsku vrstu, smatra i generativnim, jer je postavilo temelje za dalji razvoj i diversifikaciju ljudskih predaka. 

Fabija di Vinćenca i Đorđa Mančija, "usko grlo" je bilo ključni momenat u evoluciji, s tim što je to bio period koji je i uništio mnoge linije, ali i omogućio razvoj novih, koji su se uspešno širili po svetu.

Razumevanje ove faze može biti presudno za bolje shvatanje naše evolucije i način na koji su klimatske promene oblikovale našu biološku istoriju.

BONUS VIDEO: