Tog dana, prema predanju, Presveta Bogorodica se uznela na nebo i predala svoj duh Sinu Božijem.

Ovom prazniku prethodi Gospojinski post, koji traje dve nedelje i spada među četiri velika posta u pravoslavnoj veri. Smatra se jednim od najstrožijih, a vernici ga doživljavaju gotovo kao Vaskršnji post, zbog velikog poštovanja prema Majci Božijoj.

Kada počinje Gospojinski post?

Post započinje 14. avgusta, na dan svetih Makaveja, i traje do 28. avgusta. Uveden je u čast Bogorodice, koja je prema crkvenom predanju, pred svoje usnuće provela vreme u postu, molitvi i tišini.

Pravila posta

Tokom posta se jede isključivo hrana na vodi, osim subotom i nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. Jedini izuzetak je praznik Preobraženje Gospodnje (19. avgust), kada je dozvoljeno jesti i ribu. Ako Velika Gospojina padne u sredu ili petak, tog dana su takođe dozvoljeni riba, ulje i vino.

U narodu postoji i običaj da se mlado grožđe ne jede pre Preobraženja, jer se tada prvi put osveštava u crkvama.

Duhovna dimenzija posta

Gospojinski post nije samo uzdržavanje od određene hrane, već i vreme pokajanja, molitve i duhovnog pročišćenja. Vernici se u ovom periodu trude da se oslobode loših misli, navika i dela, da bi se što više približili Bogu i ugledali na skroman, bogobojažljiv život Presvete Bogorodice.

Suština posta - kako je objasnio Sveti Jovan Zlatousti

– Kažeš da postiš? Pokaži to svojim delima.
– Ako vidiš siromaha, pomozi mu.
– Ako si u svađi, izmiri se.
– Ne posti samo stomakom, već i očima, ušima, jezikom i rukama.

Post podrazumeva uzdržanje od ogovaranja, loših misli, ružnih reči i neprimerenog ponašanja. Jer, kako kaže Sveti Jovan:
„Kakva je korist ako ne jedemo meso, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje?“

Post se završava svetim pričešćem na dan Velike Gospojine, 28. avgusta, kada pravoslavni vernici proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice.

BONUS VIDEO