Početak nove godine kod mnogih izgleda gotovo isto: visoka očekivanja, duga lista planova i snažno uverenje da je baš sada pravi trenutak za promene. Bilo da je reč o zdravijem načinu života, većem posvećivanju porodici, poslovnom uspehu ili ličnom razvoju, novogodišnje odluke često deluju kao prirodan i motivišući korak. Međutim, kako nedelje prolaze, početni zanos polako nestaje, a zacrtani ciljevi ostaju po strani.

Brojke govore same za sebe — samo mali procenat ljudi zaista istraje u onome što je sebi obećao. Razlog tome uglavnom nije manjak discipline ili želje, već način na koji se ciljevi postavljaju i uklapaju u svakodnevicu. Upravo u tim greškama krije se odgovor na pitanje zašto većina novogodišnjih odluka propadne.

Ovo su najčešći razlozi zbog kojih planovi sa početka godine ostaju neispunjeni:

1. Odluke ostaju na nivou želja

Veliki broj odluka zasniva se na opštoj nameri da se nešto promeni, ali bez jasnog plana kako to ostvariti. Sama želja, bez konkretnih koraka, retko dovodi do rezultata.

Na primer, odluka da se više vremena posveti porodici ili da se unapredi organizacija na poslu često nema precizno definisane aktivnosti. Bez odgovora na pitanja „šta tačno“, „kada“ i „na koji način“, takve odluke lako ostaju samo dobra ideja.

2. Prioriteti se lako potiskuju

Čak i kada postoji plan, svakodnevne obaveze često preuzmu kontrolu. Hitni zadaci, pozivi, sastanci i problemi drugih ljudi brzo popune raspored, ostavljajući malo prostora za lične ciljeve.

Ako se prioriteti ne postave jasno i ne zaštite u rasporedu, ono što je važno često se gura u drugi plan. Zato je neophodno svesno odvajati vreme za ciljeve i postavljati granice prema stvarima koje odvlače pažnju.

3. Previše dodavanja, premalo rasterećenja

U želji za napretkom, ljudi često sebi nameću nove obaveze, ne razmišljajući o već postojećem opterećenju. Umesto napretka, dolazi do iscrpljenosti i gubitka fokusa.

U mnogim slučajevima, uklanjanje suvišnih aktivnosti daje bolje rezultate nego stalno dodavanje novih. Kada je sve podjednako važno, ništa zapravo nema prednost. Uspeh često dolazi kroz pojednostavljivanje, a ne kroz gomilanje zadataka.

4. Ciljevi nisu usklađeni sa navikama

Veliki deo svakodnevnog života čine rutine i automatizovane radnje. Ako postojeće navike ne podržavaju ciljeve, njihovo ostvarenje postaje znatno teže.

Nesvesni obrasci ponašanja mogu sabotirati i najbolje planove. Zato je važno prepoznati navike koje ometaju napredak i postepeno ih prilagoditi tako da rade u korist željenih promena.

5. Ciljevi nisu deo rasporeda

Odluke koje nisu upisane u kalendar često ostaju zaboravljene. Jedan od najefikasnijih načina da se ciljevi ostvare jeste njihovo pretvaranje u konkretne, zakazane aktivnosti.

Kada se veliki ciljevi podele na manje korake i uklope u dnevni ili nedeljni raspored, postaju opipljivi i lakši za praćenje. Tek kada ciljevi postanu deo svakodnevnog ritma, povećava se verovatnoća da će zaista biti ostvareni.