Kada je ispod Orlovog krša preminuo Nikola Kaluđerović, čovek poznat kao čuveni osvetnik Jugoslavije, otišao je bez sramote, ali i sa prazninom u duši.

Box: Njegov život i smrt podsetili su na vekovima star običaj krvne osvete
, tradiciju koja se prenosila generacijama i nastavila uprkos naporima da se iskoreni.

Krvna osveta, duboko ukorenjena u plemenskim zajednicama Balkana i šire, zasniva se na načelu "oko za oko, glava za glavu".

Taj običaj, opisan u Kanonu Leke Dukađinija, bio je zakon pre nego što su države preuzele ulogu pravde.

U takvim zajednicama, zločin nad pojedincem smatrao se napadom na čitavo pleme, a obaveza osvete bila je pitanje časti i opstanka.

U Jugoslaviji, krvna osveta nikada nije bila priznati izgovor, već otežavajuća okolnost, jer se smatrala zločinom s predumišljajem. Ipak, tamo gde je poverenje u pravdu i državu bilo slabo, tradicija je opstajala.

Etnolog Bojan Jovanović ističe da krvna osveta nastaje u zajednicama gde država nije dovoljno prisutna.

Box: Image
 

Kada pravni sistem zakaže, zajednica preuzima pravdu u svoje ruke, verujući da štiti svoje članove i čast.

Box: Krvna osveta nije bila samo deo albanske tradicije
, već se kroz različite običaje i kodekse nalazila među narodima širom Balkana i Mediterana.

Pravila su bila stroga, osveta je morala biti izvršena prema određenim kodeksima, a često su stradavali i nevini članovi porodice ili plemena.

Iako danas deluje kao deo prošlosti, priče poput ove podsećaju da su tragovi takvih običaja još uvek prisutni u društvima gde pravda nije uvek dostupna.

Krvna osveta ostaje svedočanstvo sukoba između tradicije i pravne države, između časti i potrebe za mirom.

BONUS VIDEO:

Box: Video