JUBILEJ Selektor Svetislav Pešić ZA 5000. BROJ ALO! o reprezentaciji, srpskoj košarci, zlatu koje se čeka 20 godina

U drugoj polovini devedesetih i još neku godinu nakon toga „zvečao“ je bilbord: Dobro došli u zemlju šampiona! Šampiona košarkaša, dabome. A danas...

Danas stranci namernici dolaze u Srbiju - zemlju šampiona vaterpolista, odbojkašica, tekvondistkinja, karatistkinja, rvača, atletičarke, košarkašica... Od Indijanapolisa 2002. i Istanbula godinu ranije prođoše, evo, dve decenije čežnje za titulom reprezentacije čije je podvige narod slavio s posebnim žarom. Još od čuvenog balkona beogradske Skupštine 1995. godine.

Pa Kari - pitamo u jubilarnom 5000. broju Alo! poslednjeg zlatnog selektora Svetislava Pešića , od jesenas ponovo na klupi reprezentacije - kad će taj bilbord ponovo?

- Svi misle, sad kad je došao Pešić, biće to isti put, međutim, putevi do uspeha su uvek različiti. Nije isto vreme, niti uslovi. Da budeš šampion u bilo čemu, pa i na stonoteniskom turniru u Nišu, moraš baš da se potrudiš. Moraš da daš ne sve od sebe, nego i sebe. A u sportu i kad daš sve od sebe, i sebe, može da bude nedovoljno za uspeh, jer ne zavisiš samo od sebe. Očekivanja su velika, meni je to jasno i ne smeta mi, naprotiv. To je dodatni izazov, nadam se za sve. Kada ćemo ponovo biti šampioni? Dobro pitanje. Biće takmičenja, imamo šanse.

Tri godine zaredom su Evropsko prvenstvo, ove godine, potom Svetsko prvenstvo, pa Olimpijske igre?

- Za svetsko moramo prvo da se kvalifikujemo. Znam da je kod nas euforija kad se fudbalska reprezentacija plasira, a kad mi to uradimo, to je sasvim normalno. Čak je i normalo kad osvojimo medalju. Navikli smo narod i to ne treba da nam smeta. Mi radimo za uspeh i da učinimo srećnim narod koji voli košarku, živi za košarku. Nadam se da će ponovo biti ta strast koju smo imali u vreme Jugoslavije, ta identifikacija s uspesima reprezentacije. Doduše, sad je novo vreme, malo smo se smanjili, imamo manje mogućnosti. Drugi su u međuvremenu napredovali, a mi smo imali puno problema. Prošlost ne treba stavljati u prvi plan, ali je sigurno da je sve to uticalo i na sport. I zato je sada vrlo izazovno ponovo formirati sistem vrednosti kad je u pitanju reprezentacija. Malo je drugačije nego što je bilo, to svi znamo.

Dejan Bodiroga je nedavno na promociji vaše knjige „Moja igra - moj put“ rekao da predugo čekamo zlato?

- To je dugačak, izazovan put. Teško je stići do zlata, ne zato što mi to ne želimo. Imamo mnogo jakih reprezentacija iz mnogo većih zemalja koje nikad nisu bile svetski prvaci, pa ni evropski. Mi smo to uradili nekoliko puta, i u bivšoj Jugoslaviji. Sada to treba da bude posebna motivacija, ne samo za košarkaše, da za nezavisnu, novu, modernu Srbiju u kojoj si rođen osvajaš prvenstva.

Situacija je, kažete, drugačija nego u vremena zlatnih medalja?

- Najbolji više ne igraju ovde, naša liga više nije najbolja u Evropi. Mnoge stvari moraju da se dese, ne samo da dođe Pešić i ne samo da dođu NBA igrači u reprezentaciju i odmah ćemo biti prvaci sveta. To niko nije napravio. Španci su u poslednjih deset ili više godina najbolja košarkaška nacija u Evropi samo zbog toga što su imali organizaciju, najbolji su ostajali da igraju u najboljoj ligi posle NBA. Tamo su dolazili najbolji igrači, a od nas su odlazili. Da me ne shvate pogrešno, ja sam pozitivan, ne tražim izgovore, ali to je realno stanje. Da bismo stigli do velikog rezultata, biće nam potrebna apsolutna podrška pre svega klubova. Moramo zajedno da razmislimo gde ide srpska košarka. Naravno da cilj mora da bude da Partizan i Zvezda, kao naši najbolji klubovi, treba da igraju Evroligu, to je odmah motivacija svim mladim igračima da ostaju ovde jer imaju dva evroligaša, ali košarkaška liga Srbije mora da se menja. Tu nema nikakve dileme.

Kako da se menja?

- I ljudi koji danas vode ligu Srbije su svesni da napretka i lige i košarke u zemlji bez uspostavljanja adekvatnog i primenljivog sistema takmičenja neće biti. A neće biti ni medalja. Na tome moramo da radimo. Kad se završi februarski prozor kvalifikacija imaćemo više vremena da se posvetimo tome, da razgovaramo s trenerima, ljudima iz klubova, saveza, lige... Ne možemo da sedimo i pričamo da će nam biti lakše kad se FIBA i EKA budu dogovorili. Naravno da bi za nas bilo najbolje da srpski klubovi dobiju šansu da igraju evropske kupove, jer bez učešća u Evropi napretka nema, ali sistem takmičenja na nivou Srbije mora da se menja.

Imate strašnu energiju iako ste najstariji selektor u evropskoj košarci?

- To nije bitno, starost nije u godinama. Mi smo tek na početku olimpijskog ciklusa, znači tek treba da se kvalifikujemo za Pariz. A da bismo se kvalifikovali, moramo da imamo reprezentaciju onakvu kakvu narod želi. Moramo da uredimo košarku, da uredimo sistem takmičenja. Koliko stranaca, koliko mladih igrača, koliko klubova, i tako dalje. Ne bude li se uredio sistem takmičenja i ne bude li primenljiv, ne možemo da očekujemo zlata. U sportu nema prečice do uspeha. Pazi, može to da se desi, ali se retko dešava. Ajmo sada da se okupimo, da nam bude lepo, pa da iz zadovoljstva, nepripremljeni, odemo na prvenstvo i pobedimo. To niko nije uradio. Put do uspeha zahteva ogromno razumevanje i spremnost ljudi koji su zaduženi za košarku u Srbiji da razmišljaju da moraju da ostave nešto iza sebe, a ne samo da gledaju da danas pobede i da komšiji crkne krava. Ne, treba razmišljati ovako: Želim da moja ekipa pobedi, da bude najbolja, ali ne želim da se petljam šta je u drugom dvorištu, neka oni rade svoj posao, a da svi zajedno napravimo sistem takmičenja koji će svima biti od pomoći.

Jedan ste iz plejade naših trenera, uz Aleksandra Nikolića, Dušana Ivkovića i Željka Obradovića, koji imaju i evropsko i svetsko zlato. Da li će u Parizu 2024. biti možda i olimpijsko, kao kruna vaše karijere?

- Do tada ko živ, ko mrtav.

A mi i dalje, što bi rekli njegovi Piroćanci, nemamo si drugu rabotu... Brojimo godine od poslednjeg zlata. Iliti do vraćanja bilborda: Dobro došli u zemlju šampiona!

BONUS VIDEO:

Za više sportskih informacija, zapratite našu  Fejsbuk stranicu .